Home Латинска Америка Кариби Kastro znao da će Kenedi biti ubijen?

Kastro znao da će Kenedi biti ubijen?

958

Kubanski lider Fidel Kastro znao je da će Li Harvi Osvald ubiti američkog predsednika Džona Kenedija, tvrdi penzionisani oficir CIA Brajan Latel.

Penzionisani oficir CIA Brajan Latel tvrdi da ima dokaze da je kubanski vođa Fidel Kastro znao da će Li Harvi Osvald ubiti američkog predsednika Džona Kenedija.

Ovakve tvrdnje dolaze u pomalo nezgodno vreme – za godinu i po dana biće obeleženo pola veka od atentata u Dalasu.

Latel, koji je postao glavni obaveštajni oficir za Latinsku Ameriku, navodi da je Kastro 22. novembra 1963. godine naredio visokom oficiru kubanske obaveštajne službe da obrati pažnju na “najsitnije detalje i informacije” koje dolaze iz Teksasa, piše britanski Gardijan. Četiri sata kasnije Kenedi je bio mrtav.

Latel tvrdi da je Kastro bio informisan da je Osvald rekao osoblju kubanske ambasade u Meksiko Sitiju, gde je bio odbijen za kubansku vizu, da će ubiti Kenedija da bi dokazao svoje komunističko ubeđenje.

– Fidel je znao Osvaldove namere i nije učinio ništa da ih spreči – piše Latel u knjizi.

Bivši oficir američke obaveštajne službe objaviće sve informacije i podatke do kojih je došao u istraživanju u svojoj knjizi “Kastrove tajne – CIA i kubanska obaveštajna mašinerija”, koja će biti objavljena sledećeg meseca.

 

U intervjuu za Majami herald Latel, koji je sada stariji predavač o Kubi na Univerzitetu u Majamiju, ističe da je otkrio ove informacije ispitujući bivše kubanske obaveštajne oficire, kao i da su svi navodi potkrepljeni poverljivim državnim dokumentima SAD.

 

– Ne kažem da je Fidel Kastro naredio ubistvo. Ne kažem ni da je Osvald bio pod njegovom kontrolom. Možda i jeste, ali ja to ne tvrdim, zato što nisam mogao da pronađem dokaze za takve optužbe – kaže Latel.

 

– Ipak, sve što pišem potkrepljeno je dokumentima i zvaničnim izvorima. Da li je Fidel želeo Kenedija mrtvog? Da. Bojao se Kenedija. I znao je da Kenedi želi da ga ubije. Kastro je, ako tako može da se kaže, postupao u samoodbrani – dodaje bivši oficir CIA.

 

Latelova knjiga je, kako navodi Gardijan, prva ozbiljna i opširna studija Kastrovih obaveštajnih operacija u godinama nakon što je marskističkom revolucijom u državnom udaru 1959. godine osvojena vlast. U knjizi Latel tvrdi da je prisluškivanje kubanskih obaveštajnih agenata nakon ubistva Kenedija pokazalo da je Kastrova špjunska služba iznenađujuće dobro upoznata sa Osvaldovim životom i prošlošću kada je zvanično bilo vrlo malo informacija.

 

Do ovih informacija bivši oficir CIA je došao kada je intervjuisao tadašnjeg kubanskog obaveštajnog oficira Fiorentina Aspilagu Lombarda, koji je vodio Kastrove špijunske aktivnosti u Havani. Aspilaga, koji je prebegao u SAD 1987. godine, lično je bio upoznat šta se dešavalo u obaveštajnom štabu u Havani i naređenju koje je kobnog novembarskog dana stiglo od Kastra da se prate sva dešavanja tog dana u Americi, posebno u Teksasu. Nakon što je prebegao, Aspilaga je izneo optužbe na Kastrov račun, o navodnom raskošnom životu, otkrivajući detalje o njegovim lukzusnim jahtama, velikim posedima na Kubi i tajnom računu u švajcarskim bankama.
Tvrdnje da je Kastro bio obavešten o Osvaldovom obećanju kubanskim zvaničnicima da će ubiti Kenedija dolazi od nekoliko različitih izvora, uključujući i bivšeg doušnika i “super špijuna” za FBI Džeka Čajldsa, koji je uspeo da se ubaci u najbliži krug Kastrovih saradnika,

 

– Osvald je uleteo u ambasadu, zahtevajući vizu. Kada je njegov zahtev odbijen povikao je ‘Ubiću Kenedija zbog ovoga’ – rekao je Čajlds.

 

Kastro je javno tvrdio da je Osvaldova poseta ambasadi “nebitna stvar” koju nisu primetili visoki zvaničnici u Havani.

 

Istraga koju su sprovele američke bezbednosne službe o atentatu na Kenedija, iako je ispitivala učešće kubanskih vlasti i njenog lidera Fidela Kastra, zaključila je da je Osvald delovao na svoju ruku i bez tuđe pomoći.

 

U Latelovoj knjizi spominju se i razne metode koje je CIA razmatrala kao način da ubije Kastra, od cigara koje eksplodiraju do otrovnih penkala.