Home Вести Политика Ambasade, kuće slatkog greha

Ambasade, kuće slatkog greha

2485

Državna revizorska inspekcija (DRI) nastavila je započeti rad u Ministarstvu spoljnih poslova (MSP), a povodom vanredne provere utroška budžetskih sredstava. Više nisu samo putovanja ministra Vuka Jeremića i njegove pratnje u pitanju, nego je Državna revizorska inspekcija počela da se bavi i pitanjima svih ostalih finansija. Ipak, prema rečima jednog od članova DIR-a, za javnost je sve drugo “dečja bajka” u odnosu na putovanja resornog ministra i njegove svite.

Milioni evra u crnoj rupi

Državnoj revizorskoj inspekciji svakako će biti posebno interesantno kako su trošena sredstva za renoviranje zgrade ambasade Srbije u Vašingtonu, ili pak kako su kupovane zgrade ambasada u Briselu i Hagu…

Po dostupnom opisu radova za renoviranje zgrada ambasade Republike Srbije u Vašingtonu, koje je poslao ambasador Vladimir Petrović, Vlada je odvojila velikih pet miliona dolara. (…)

Kako sadašnja zgrada srpske ambasade ima podrum, prizemlje, prvi sprat i potkrovlje, ambasador je predložio da se na dvorišnom delu fasade napravi stakleni panoram-lift koji ide samo od prizemlja do prvog sprata!

Zanimljivo je da sve radove na renoviranju izvodi privatna firma iz Srbije, vrlo bliska visokim rukovodećim funkcionerima vladajuće koalicije.

Pored sredstava za ambasadu u Vašingtonu, Vlada Srbije je odobrila i osam miliona evra kojima je kupljena ambasada Misije Republike Srbije u Briselu u kojoj službuje 23 službenika. Ima tu i nekih nesrazmera. Radi bolje ilustracije treba reći da ova zgrada ima garažu sa 65 parking mesta! Inače, sama zgrada ambasade nalazi se u najužem centru Brisela.

Za kupovinu zgrade ambasade Republike Srbije u Hagu, Vlada Srbije je odredila sredstva u visini od 2,5 miliona evra.

To trošenje ogromnih sredstava za renoviranje zgrada ambasade u Vašingtonu, kao i kupovine zgrade ambasade Misije u Briselu i zgrade ambasade u Hagu, podložni su ozbiljnoj finansijskoj kontroli i reviziji nadležnih državnih organa u cilju striktne i racionalne kontrole korišćenja budžetskih sredstava.

Incidenti bez posledica

Ambasador Republike Srbije u Brazilu Ljubomir Milić, inače član SPS-a, dopušta članovima svoje porodice da nezakonito i nekontrolisano koriste vozila ambasade, i to redovno bez putnog naloga. Sin ambasadora, student, jedan od automobila ambasade i svakodnevno koristi, i danju i noću, 24 sata, bez ikakve kontrole i isključivo za lične potrebe. I ćerka ambasadora, koja je kao službenica UN došla u Brazil na magistarske studije, uživa tatine državne privilegije. Naime, nju službeni vozač ambasade svakodnevno odvozi na fakultet i dovozi natrag, kao i u noćne provode gde je i čeka do ranih jutarnjih sati. To je često izazivalo premor vozača, koji je u više navrata zbog toga izrazio svoje nezadovoljstvo.

Ambasadorka Republike Srbije u Tunisu Milica Čubrilo-Filipović, inače istaknuta članica Demokratske stranke i bivša ministarka dijaspore od Ministarstva spoljnih poslova uspela da dobije oko 200.000 evra za preuređenje rezidencije koja je inače iznajmljena!

Ivana Pejović, generalna konzulka Republike Srbije u Milanu, koja je bila član Srpskog pokreta obnove, a sada je član DS-a, zahvaljujući zaštiti Vuka Draškovića (bolje rečeno Danice Drašković), a pre svega Borisa Tadića, mimo svih propisa i diplomatske prakse skoro 10 godina službuje na funkciji generalnog konzula u Milanu. Svakodnevno ugošćava članove porodice aktuelnih rukovodećih funkcionera i enormno troši državna sredstva.

Finansijska služba MSP-a ukazivala je na nedopustivo trošenje novca konzulata kao i propuste koje čini. Preko računa srpskog konzulata, Ivana Pejović je kupovala ogromne količine pića, sredstva za svoju ličnu higijenu, donji veš…

U više navrata, Ivani Pejović je iz finansijske službe Ministarstva ukazivano na to da je takvo ponašanje nedopustivo i da je dužna da vrati sredstva u kasu konzulata, što ona nikada nije učinila. Na svaku intervenciju službe finansija, javljala se preteći službenicima MSP-a i to “sa pozicija sile”, ističući u svakoj prilici svoje veze sa Borisom Tadićem!

Skuplji je ambasadorov noćni život nego cela ambasada!

Nekadašnji konobar koji je radio u zgradi Predsedništva Jugoslavije Zoran Veljić, danas je ambasador Srbije u Otavi, glavnom gradu Kanade.
Zaposlene u ambasadi, ali i u samom Ministarstvu spoljnih poslova ume da iznenadi tako što iznenada nestane na neodređeno vreme! Tako je usred leta 2011. godine otputovao na odmor u glavni grad Perua, Limu, nikoga ne obaveštavajući ni o svom odsustvu, a još manje o destinaciji, iako je to bio dužan da učini.

Treba ovde dodati i to da je Veljić poznat i po tome što gostoprimljivo dozvoljava strancima da švrljaju po rezidenciji, čak i kada on nije prisutan. Njegovo gostoprimstvo ide toliko daleko da strancima omogućuje da u zvaničnoj rezidenciji srpskog ambasadora organizuju privatne žurke.

Da Veljić ne mari mnogo za rezidenciju vidi se i iz njegovih upornih pokušaja da je po svaku cenu proda. Pošto se Ministarstvo usprotivilo toj ideji, Veljić je namerio da rezidenciju renovira tako što će u njoj da se naprave kancelarije i stan za članove službi obezbeđenja. Ova Veljićeva zamisao bi, prema svim računicama, srpske poreske obveznike trebalo da košta barem milion dolara!

Na sastanku Sindikata diplomata Ministarstva spoljnih poslova Srbije koji je održan 22. februara 2012. godine, upozoren je vrh Ministarstva spoljnih poslova Srbije, ali i neke druge državne institucije, na skandalozan izbor kadrova u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

Uoči predstojećih izbora, ubrzano i u najvećoj tajnosti traju planovi za nove premeštaje, postavljenja i imenovanja u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije. Na taj način nastavlja se sa dosadašnjom praksom ignorisanja objektivne i transparentne procedure odlučivanja o kadrovima. Zbog toga je rukovodstvo Sindikata diplomata, na sastanku održanom 22. februara 2012. godine, zahtevalo od MSP-a da “…najodlučnije i javno ukaže na svaki takav slučaj…”. I ne samo to, ova ugledna organizacija insistirala je da svaki karijerni diplomata koji ispunjava uslove i kriterijume ima jednaka prava da bude kandidat za raspored na sva diplomatska mesta u MSP-u i DKP-u, od atašea do ambasadora, pomoćnika ministra i generalnog sekretara. Time, naravno, nije umanjeno pravo nadležnosti instance (Kadrovska komisija, ministar, Vlada, Republika) da uz obavezu poštovanja utvrđenih kriterijuma i uslova donosi odluku ili predlog o izboru najkvalitetnijeg kandidata.

Zbog strahovanja mlađih diplomata od posledica, Sindikat diplomata nije mogao dobiti informacije o sličnim kadrovskim manipulacijama na nižim diplomatskim nivoima. Ali, u međuvremenu, neke činjenice su ipak izašle “na videlo”, pre svega drastični primeri takve “kadrovske politike”…

Generalni konzul u Čikagu Desimir Nikitović je već više od devet godina u mandatu, ima američko državljanstvo, supruga mu je Amerikanka, stanuje u kući koju otplaćuje iz nadoknade za stanarinu koju dobija od MSP-a.

Vicekonzul Generalnog konzulata Srbije u Čikagu, N. Aćimović, posle kraćeg boravka u zemlji ponovo je poslat u Čikago za konzula, gde mu živi žena, američka državljanka. Sa stanom i stanarinom ista je situacija kao i u slučaju Nikitovića.

Konzul K. Brenjo, posle samo devet meseci provedenih u ambasadi u Kamberi, bez konkursa je premeštena u Čikago, zajedno sa mužem Australijancem.

Bivši vicekonzul Vladimir Pavlov (bivši otporaš) koji je posle više od dve godine rada u ambasadi u Otavi 2004. godine napustio diplomatsku službu i ostao u Kanadi, krajem 2009. godine postavljen je za konzula u Njujorku! Odatle, čim se upraznilo mesto u Torontu, postavljen je za generalnog konzula! U Torontu sa ženom živi u kući koja je njegovo vlasništvo. U vezi sa dobijanjem egzekvature bilo je velikih problema i intervencija kod kanadskih vlasti, jer Pavlov poseduje kanadsko državljanstvo!

Bivši konzul B. Radošević u redovnom postupku nije mogao “da dobije” Sidnej, jer je za Njujork bila zainteresovana bivša generalna sekretarka u MSP-u M. Živković, a isto tako, navodno se zamerio ambasadoru u Vašingtonu.

Konzulka S. Panić, koja je pre više meseci premeštena u Vašington, navodno je premeštena u Njujork jer je to tražila M. Živković, nova generalna konzulka u Njujorku (a S. Panić se navodno zamerila i ambasadoru u Vašingtonu).

Sekretar misije u Njujorku L. Bubanja, nakon završetka četvorogodišnjeg mandata ostala je u Njujorku na školovanju, a potom, ne vraćajući se u zemlju i bez konkursa, dobija ponovo mandat u Misiji.

J. Plakalović, bez radnog staža u MSP-u i konkursa, postavljena je za atašea u Misiji u Njujorku. Nastanjena je u SAD gde je i radila sve do postavljenja u Misiji (ćerka gradonačelnika Kragujevca).

M. Varadinović je premešten u Vašington na mesto konzula, iako se pre više meseci vratio iz Londona.

S. Kovač (ćerka direktora VBA) je direktno iz Kabineta predsednika, bez dana diplomatskog iskustva i bez ozbiljnih priprema, postavljena na mesto savetnika u ambasadi u Parizu.

I. Pajtić je postavljena na mesto sekretara u Rimu, bez dana rada u MSP-u i bez diplomatskog iskustva (sestra predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića).

J. Backović (pastorka Zorana Šamija, potpredsednika DSS-a) udata za Marokanca, bila je pet godina u ambasadi u Seulu, a posle nepunih godinu dana boravka u zemlji premeštena je u Misiju u Strazburu!

J. Nikolić, ranije drugi sekretar u ambasadi u Nju Delhiju, po povratku u MSP postavljena je, mimo svih kriterijuma, za direktora direkcije za Aziju. Posle kraćeg vremena ponovo je upućena u DKP u Nju Delhi na prvo mesto savetnika, gde joj je i muž, inače Indus.

Bivši vicekonzul u Sidneju J. Pekmezović, posle kraćeg vremena ponovo je premešten u Sidnej za konzula, gde joj živi muž, Australijanac i službenik u Vladi Australije!

G. Vučinić provela je ceo mandat od četiri godine u Milanu sa generalnom konzulkom I. Pejović, koja joj je zatim omogućila novi, još jedan, u Generalnom konzulatu u Milanu. (I. Pejović je i sama u devetoj godini službovanja u Milanu.)

Lj. Mirković (zet Danice Drašković) više od sedam godina je konzul u Rimu, a mandat mu je produžen do daljeg.

A. Sakić, po profesiji dramaturg, bez diplomatskog iskustva (bivši šef kabineta D. Spasojevića, PMO, a sadašnji ambasador u Ankari, postavljen je za savetnika ove ambasade).

B. Lazarević (bivši šef kabineta MUP-a) bez dana diplomatskog iskustva i ozbiljnih priprema, postavljen je za ministra savetnika u ambasadi u Atini.

I. Pavićević, sa srednjom stručnom spremom i bez ikakvog iskustva u diplomatskim poslovima, premešten je u Misiju EU “za službenika koji prati rad Evropskog parlamenta” (ovakvo radno mesto – kontakti u EU – nije moguće bez statusa diplomate u Misiji i, naravno, visoke spreme).