Home Интервју Ivana Stojanović: Upornošću do cilja! Od Srbije do Brazila II deo

Ivana Stojanović: Upornošću do cilja! Od Srbije do Brazila II deo

696

Kongres

U autobusu do Rafain palate, gde se simpozijum održava, upoznajem dve lekarke sa Kube – Teresilja i Zarde. Iz oskudne komunikacije sa kondukterom i raspitivanju o Rafain palace, zaključila sam da idemo na isto mesto. Bile su svečanije obučene, baš kao za otvaranje simpozijuma I  obratila sam im se u stilu “Jao, baš i ja idem tamo’.

Desetak minuta znali smo “sve” jedne o drugima: ko je odakle, čime se bavi, šta planira da poseti… Teresilja mi daje karticu sa svojim podacima, ako me put nanese u Havanu da joj se javim. Njihov rad je o zastupljenosti pneumokoknih pneumonija kod HIV pacijenata – u bolnici u Havani.

Registracija i otvaranje kongresa, hor, organizatori… Sala sa ogromnim kristalnim lusterima i palmama u holu zasenjuje luksuzom.
Drugog dana kongresa, počinju predavanja i u pauzama ljudi posećuju poster arenu, mesto gde su izloženi svi radovi. Ja izlažem dva dana. Dužnost mi je da stojim pored postera i ćaskam sa ljudima. Predstavim rad u par rečenica, istaknem najbitnije, kažem buduće planove. Učesnici kongresa su raznih ‘fela’ – doktoranti, profesori, istraživači, predstvanici farmaceutkih kompanija, lekari (od kojih ima najviše pedijatara), mikrobiolozi… Interesuju se za moj rad, kako sam dobila jedinjenja, kakvi su mi dalji planovi… Zanimljivo im je jer je jedini moj rad sa hemijskom pozadinom.

Učesnici na kogresu

Predavanja su užasno interesantna zbog učesnika iz bukvalno čitavog sveta i zbog vrste i količine informacija koja cirkuliše. Predavači se smenjuju jedan za drugim. Na kraju dana imamo jasnu sliku o rasprostranjenosti pneumokoka, rezistenciji na antibiotike, učestalosti i tipu infekcija. Postoji par serotipova ove virulentne bakterije, nije baš da ćemo svi da umremo od infekcija koju ona izaziva, ali razvila se ogromna rezistencija.

U Africi istraživanje koje je radio profesor Iwalokun pokazalo je da su svi tipovi rezistentni na peniciline, dok istraživanje Šveđana pokazuje da ne raste stepen napredovanja meningitisa, jedino pneumonije, i da su određeni sojevi još uvek osetljivi na peniciline.

Američki predstavnici kompanija koje su bile i sponzori Simpozijuma imali dosta zakupljenog vremena za prezentaciju svojih proizvoda i za zagovaranje koliko je vakcina koju oni proizvode neophodna. Taj deo sa reklamiranjem nije mi se svideo.

Predavanja su tematski podeljena na nekoliko celina: alati za odbranu od pneuokoka, dijagnostičke metode za rano otkrivanje pneumokoka, infekcije i rezistencija na antibiotike. Meni lično posebno interesantna bila je priča o efektivnosti vakcine u slabo razvijenim zemljama u Africi. Pokazali su da bilo vakcinisani ili nevakcinisani, HIV pacijenti jednako oboljevaju od pneumokoknih infekcija i to u približno istom stepenu, tako da vakcina u tom slučaju i nema nekog posebnog značaja.

Osim bogatog naučnog programa i interesantnih radova izlagača 80 zemalja, u hali za ručak bili su i štandovi vodećih svetskih kompanija, od kojih su neke i sponzori kongresa: MSD, One Merck Drive, Whitehouse, USA), Novartis Vaccines & Diagnostics, Inc, Pfizer .

Ivana izlaže svoj rad

Kao i u Ženevi, opet sam najmlađa. Moje drugarice iz Venecuele završavaju dokrorske studije i izlažu zanimljiv rad o dijagnostici pneumokoka kod grupe Indijanaca koji žive u nekom delu Venecuele. Kažu da je saradnja sa njima uspešna – da se ne bune pri uzimanju uzorka, da ne odbijaju rad sa decom, da su prijatni…

Keyla, Veneculeanka koja je na kongresu predstavljala novu PCR metodu za dijagnostiku pneumokoka, smatra da je moj rad zanimljiv zbog novosintetisanih jedinjenja. I drugi su najčešće komentarisali u tom smeru. Pitali su uglavnom o daljem razvoju projekta, pretklinika, klinika… Ali meni je to daleko, pošto mi na osnovnim studijama imamo priliku da se bavimo samo laboratorijskim ispitivanjima.

Od Brazilaca sam upoznala ljude sa farmaceutskog fakulteta koji se bave razvojem vakcine, ali su i njihovi projekti jedan deo obavezne prakse na fakultetu. Moj projekat je nastao kao vanškolska aktivnost i tu nam se sistem dostupnih stvari razlikuje. Ja imam na raspolaganju samo ono što mi je preko potrebno, jer mi se projekat razvija u korak sa istraživanjem; oni moraju da dobiju sve, jer i pre nego što započnu, imaju jasnu sliku šta će sve da rade.

Profesor i istraživač iz Nigerije Iwalokun Bamidele dao mi je više korisnih saveta kako bih mogla da ispitujem faktore virulencije i da radim neka druga istraživanja sa sintetisanim jedinjenjima. Planiram da to započnem ovih dana.  Tim Urugvajaca koje sam upoznala preko jedne lekarke iz Urugvaja kojoj sam bila simpatična zbog poznavanja španskog jezika, takođe je upoznat sa mojim istraživanjima. Ostavili su mi kontakt.

Najsnažniji utisak koji sam ponela je slika o narodu Južne Amerike – topli, prijatni, druželjubivi, spremni za saradnju, otvorenog srca za nove prijatelje. Razmenjujemo ne samo kontakte, već se družimo, sedimo zajedno na predavanjima, ručamo zajedno, komentarišemo muziku, filmove, kulturu, vodopade…

Ivana izlaže svoj rad

Devojke koje sam srela jednom su već prilikom sledećeg susreta imale takav odnos prema meni kao da sam im drugarica koju poznaju dugo. Na kogresu je bilo i Evropljana, ali za tih pet dana nisam se zbližila ni sa jednim, uprkos mojoj želji I komunikativnosti. Niko od Evropljana mi se nije obratio.

Na kongresu je dužnost svakog učesnika da nosi identifikaciju. Urezalo mi se u pamćenje kako se Holanđani drže isključivo Holađana, Sveđani Šveđana…. Nema interakcije. Zahvaljujući profesoru iz Nigerije, koji je neumorno išao i upoznavao ljude iz Evrope i Amerike, upoznala sam i razgovarala sa jednim lekarom iz Švedske. Ali u tom razgovoru nema interesovanja i produbljene komunikacije, samo puko odgovaranje na pitanja. Poveo nas je do rada, ali je prvo sačekao još jednog kolegu iz svoje zemlje.

Profesor iz Nigerije upoznao me sa timom istrazivača iz Gane i Kenije. Afrikanci su malo specifični, deluje kao da previše jure da razmene kontakte sa Amerikancima i Evropljanima. U svakoj situaciji kada se nađu u društvu Amerikanaca i Evropljana oni bi da se druže, da komentarišu radove, preterano se smeškaju i deluju neprirodno.

Moj prijatelj iz Nigerije je dugogodišnji predavač i istraživač i otkriva mi pomalo kako funkcioniše svet nauke – koja je moda, šta se ceni, gde se traže izvori za dobijanje finansija… Tvrdi da i u naučnom svetu važe slična ili skoro istovetna pravila kao u modnom, na primer. Sad je pneumokok “in”, tako da me je posavetovao da se što pre posvetim ispitivanjima pneumokoka.

Nemam razloga da mu ne verujem – čovek je objavio brojne publikacija i prosto odaje utisak snalažljivog čoveka. Bio je je jedan od dobitnika stipendije kongresa, (ja nisam dobila stipendiju, jer u svom istraživanju nisam imala pneumokok, a ipak je simpozijum bio o tome) i govorio je o političkoj pozadini kongresa. Tako mi se i “otvorila” slika o koristi kompanija i vakcini. Bez njegovog komentara, ne bih obratila pažnju.

Nastaviće se..

Izvor: Serbios Unidos

Zadnji deo u sredu 11 aprila