Home На лицу места Trgovina robljem Holandiji donela veću dobit nego što se mislilo

Trgovina robljem Holandiji donela veću dobit nego što se mislilo

700
DŽonatan Viteman
AMSTERDAM – Transatlantska trgovina robljem je tokom XVII i XVIII veka holandskoj ekonomiji donela dobit koja je iznosila između 63 i 79 miliona guldena. Preračunato na današnju vrednost, to bi iznosilo oko 700 miliona evra (toliki je npr. iznos izdvajanja za kulturu koju država daje u budžetu za sledeću godinu).
Može izgledati da ta dobit i nije tako velika za onih 609.000 robova iz Afrike koje su Holanđani prevezli preko Atlantskog okeana u Severnu i Južnu Ameriku. Od tih 609.000 na odredište je stiglo 509.000 živih robova. Međutim, kako kažu istoričari Karvan Fatah-Blek (Karwan Fatah-Black) sa Univerziteta u Lajdenu i Matijas van Rosum (Matthias van Rossum) sa Slobodnog univerziteta Amsterdama (Universiteit Leiden, Vrije Universiteit Amsterdam), ova dobit iznosi znatno više nego što se to do sada mislilo. Rezultati njihovog istraživanja o ekonomskoj vrednosti transatlantske trgovine robljem u periodu između 1595. i 1829. godine biće krajem ove nedelje objavljeni u časopisu “Tijdschrift voor Sociale en Economische Geschiedenis” (Časopis socijalne i ekonomske istorije)
Već decenijama pitanje o važnosti i vrednosti trgovine robljem deli holandske istoričare na dva tabora: prema jednom, zapadnjački profit i visok životni standard su utemeljeni i izgrađeni na plećima miliona afričkih robova. Drugi tabor, pak, priznaje da je uticaj trgovine robovima na kulturu bio snažan, ali da je ekonomska vrednost proistekla iz te trgovine bila beznačajna.
Fatah-Blek i Van Rosum su proračunali i bruto/neto marže te trgovine – tj. dobit, minus troškove, kao što je to, između ostalog, bilo koliko su koštali robovi. Oni kažu da plaćanje nije bilo u ogledalcima i đinđuvama, nego u oružju, kauri-školjkama, i – naročito – u tekstilnim proizvodima.
Fatah-Blek i Van Rosum su za svoja istraživanja koristili i nove nalaze o holandskoj ilegalnoj trgovini robljem.
Godišnja bruto marža iz transatlantske trgovine robljem se kolebala između 200 hiljada i 600 hiljada guldena, ali bilo je i izuzetnih godina kada je iznosila i iznad 1 miliona. U poređenju sa celokupnom tadašnjom ekonomijom, profit je bio mali: tako je, npr. oko 1780, celokupna brutomarža prekookeanske trgovine Holandije iznosila 300 miliona guldena, dok je te godine marža iz trgovine robljem iznela svega 600 hiljada – tj. 0,2% celokupne marže.
Međutim, Van Rosum podvlači da se u ovom istraživanju radilo isključivo o transatlantskoj trgovini robljem koja je bila “samo jedan delić celokupnog robovlasničkog sistema”. Dobiti iz plantaža kafe i šećerne trske Zapadno-indijske kompanije (West Indische Compagnie), nisu, na primer, bile u njihovom istraživanju uzimane u obzir. Osim toga, trgovina robljem je bila velikog značaja i za ostale sektore ekonomije – kao što su moreplovstvo i trgovačka mornarica.
Nasuprot Van Rosumu, istoričar Pit Emer (Piet Emmer), najstariji živi istraživač pitanja holandske trgovine robljem, kaže da nije pod nekim značajnim utiskom od tih novijih podataka, i da ostaje na svom stanovištvu da je trgovina robljem predstavljala samo ograničeni, mali deo celokupne holandske ekonomije, kao i da je ona samo beznačajan faktor za današnji visoki holandski životni standard.