Home Латинска Америка Централна Америка Maje… postaju pravoslavne! Eksplozija Pravoslavlja u Gvatemali

Maje… postaju pravoslavne! Eksplozija Pravoslavlja u Gvatemali

838

Gvatemalci su mlad narod, narod koji ispunjava zapovest Gospodnju: „Rađajte se i množite se, i napunite zemlju“ (1 Mojs.1:28). To je narod sa najvećim natalitetom u zapadnoj hemisferi.

1900. godine ih je bilo 885 000 hiljada, a 2011. godine 13 824 000 (13 MILIONA 824 hiljada ljudi). Siromašni, ali radni i vredni ljudi, prostosrdačni, jednostavni. Pripremljena zemlja srca za blagu Hristovu reč.

Seme Pravoslavlja je u Gvatemali Gospod posejao preko mati Ines. Mati Ines je iskren čovek, željan Istine. Radi Istine je i napustila rimokatolicizam i ušla u „stub i tvrđavu Istine“ (1 Tim.3:15) – Hristovu Crkvu, Pravoslavnu Crkvu. Ona je sa još dve monahinje (mati Marijom i mati Ivon) 1986. godine osnovala manastir Svete Trojice nedaleko od prestonice Gvatemale, Gvatemala Sitija. Njihov manastir je od 1995. godine u okrilju Antiohijske Pravoslavne Crkve. Trenutno se pri samom manastiru gradi novo sirotište.

Mati Ines deci daruje sigurno utočište, hranu, obrazovanje, ali što je najvažnije – dar žive vere u Gospoda, ljubav prema Njemu. Kroz sirotište je prošlo oko 1000 dece, preko 300 je usvojeno od strane pravoslavnih porodica u Americi. Plod rada mati Ines vidi se u tome da ova deca i nakon odlaska iz sirotišta (neka od njih koja su napuštena, vraćaju se roditeljima) nastavljaju da vode redovan liturgijski život.

o. Andres Žiron

Sve je krenulo sa ocem Andresom Žironom. Istaknuti rimokatolički sveštenik, brižan za svoju pastvu, borio se da najsiromašniji slojevi dobiju zemljište od države da bi preživeli. 80-ih godina prošlog veka predvodio je čuveni marš („La Marcha“) po celoj Gvatemali u borbi da najsiromašniji dobiju zemljište i tako prežive. Bio je poslanik u skupštini Gvatemale i predstavnik Gvatemale pri Ujedinjenim nacijama. U svojoj borbi uspeo je da svojim rukama podigne 42 sela i podigne 338 hramova za Gvatemalce. Zato su mu Maje bezgranično lojalne i odane.

„Molitve tvoje i milostinje tvoje uziđoše na spomen pred Bogom.“ (Dela ap. 10:4).

Međutim, što je još važnije – o.Andres je, pored toga što je čovekoljubac, pre svega – Bogoljubac. U svojoj potrazi za Istinom (u korist toj potrazi bile su i okolnosti da je o.Andres zbog svoje borbe za sirotinju došao u sukob sa rimokatoličkim crkvenim vlastima), izašao je iz rimokatolicizma i osnovao nekanonsku pravoslavnu crkvu Gvatemale.

Nakon nekoliko godina, ovaj istinoljubac sa svojom pastvom ulazi u Hristovu Crkvu –ulaze u okrilje Vaseljenske Patrijaršije, u sastav mitropolije meksičke na čelu sa mitropolitom Atinagorom.
o.Andres, Apostol Gvatemale sa sobom u Crkvu dovodi i 200 000 ljudi! (dve stotine hiljada ljudi!)
Ono što raduje je da će, ako Bog da, u narednim godinama još desetine hiljada ljudi ući u Lađu Spasenja, preći iz smrti u život.

Sveti Inokentije Moskovski, apostol Amerike i Sibira je propovedajući na Aljasci govorio: „Vidim u ovome jedan od puteva Promisla da Pravoslavlje uđe u Sjedinjene Američke Države.“

Nadamo se da Duh Sveti preko Gvatemale otvara vrata za veliku misiju Pravoslavlja u celoj Latinskoj Americi. Nadamo se jedino da će naziv „Latinska Amerika“ u budućnosti biti samo spomenik koji podseća na prošla vremena, da će u uskoro taj ogromni kontinent disati i živeti Pravoslavljem, verom Apostola, verom Otaca……

Stanoje Stanković

Urednik PMC „o.Danil Sisojev“