Santjago de Čile – najevropskiji grad Južne Amerike

1089

Čile se prostire od tropa na severu, do skoro samog Antarktika na jugu, priklješten između Tihog okeana na zapadu i lanca Anda na istoku, koji ga odvajaju od Bolivije i Argentine. Na severu se graniči sa Peruom. Od njegove obale, pružaju se na zapad hiljade milja otvorenog mora do prvog kopna.

Ovo je otadžbina pesnika Pabla Nerude, i zemlja vina toliko dobrih da ih uvozi i Francuska. Čile daje 34 odsto svetske proizvodnje bakra i ima još i izuzetno razvijenu drvnu industriju, poljoprivredu koja je u zamahu, zimske sportske centre sa skijaškim stazama na kojima bi mu pozavidele i neke olimpijske destinacije.

Petnaest miliona Čileanaca, od kojih pet ih živi u prestonici, uspelo je da svoju zemlju učini liderom ekonosmkog razvoja Južne Amerike. Izdržali su strahote španskog kolonijalizma, rat sa Peruom i Bolivijom oko pustinje Atakama, pa diktaturu hunte i strahovladu Pinočea… Ništa od toga im nije oduzelo osmeh sa lica, gostoljubivost i veru u sopstvene snage i rezultate rada. Polet se oseća na svakom koraku, a Čileanci su vredni, veseli, ali istovremeno i moderni i tradicionalni.

Santjago, prestonica Čilea je “najevropskiji” grad Južne Amerike. To je velegrad, veliko moderno gradilište, ali i muzej na otvorenom.  Prvi utisak je da je – čist. Nema papirića, kesa, konzervi, ni opušaka po ulicama i parkovima. Nema polomljenih klupa ni zaklona na autobuskim stajalištima, kontejneri nisu prepunjeni, a na parkinzima nema olupina napuštenih automobila…

Jedino je vazduh zagađen. Koliko god da su široke ulice i avenije Santjaga, nisu dovoljne za sve automobile i autobuse koji u saobraćajnim špicevima jure centrom grada. Uprkos tome, gradski prevoz je dobar; nema gužvi na stanicama, a u autobusima, koji saobraćaju veoma često, skoro svi sede. Ceo grad je povezan linijama metroa, a vozovi čisti, brzi i tačni. Za samo jedan evro, možete se celoga dana voziti po čitavom gradu.

Parkovi Santjaga ostaju u pamaćenju. Čisti su i puni cveća i raznog žbunja za koje Evropljani nikad nisu čuli… Drveće je impozantno, širokih krošnji i jakih stabala, neobičnog lišća i prelepih cvetova. Parkovi su puni spomenika i umetničkih skulptura, pa predstavljaju svojevrsne galerije. Ove oaze mira i čistog vazduha neprestano posećuju šarolike mase ljudi, koji se slobodno šetaju, sunčaju i trče po travi, ili na klupama čitaju novine.

Santjago je grad suprotnosti. Ne mnogo veliko staro gradsko jezgro odlikuje se kolonijalnom arhitekturom i barokom. On predstavlja srce šireg centra iz vremena procvata trgovine i naglog porasta stanovništva. Vizuru grada, naravno, karse i soliteri i tornjevi poslovnih zgrada od betona i stakla, moderni bilbordi i bleštavi neon. Santajago, kao i sve prestonoce, ima bogate šoping-centre i skupe butike, ali i jeftine robne kuće. Najjeftinije su pijace, sa izobiljem voća, povrća i plodova mora.

Obavezno treba videti palatu “La Moneda” ukojoj su živeli predsednici države, u kojoj je ubijen Salvador Aljende. Njegovi sunarodnici i danas neprstano donose sveže cveće na spomenik sa njegovim likom, u neposrednoj blizini ulaza u palatu, a smena straže pred “La Monedom” izuzetan je prizor.

Gradska katedrala na glavnom trgu je dragulj baroka, kitnjasta ali elegantna, monumentalna spolja i unutra, sa zlatnom ornamentikom, savršenim mermernim podovima i bogatim privatnim kapelama u bočnim brodovima.
Boemski deo Santjaga Providensija nalazi se na samoj obali reke Mapočo. Krase ga park skulptura i brojni izložbeni prostori, pa privlači pažnju turista.

Glavna pijaca Merkado central je praznik za oči. Ukusi, mirisi, sokovi, voće, povrće, plodovi mora, od najvećih lignji do najmanjih mogućih račića i najraznovrsnijih školjki. Treba videti i Gradski muzej, Muzej “Santjago”, Čileanski muzej prekolumbovske umetnosti, Muzej lepih umetnosti i Muzej solidarnosti “Salvador Aljende”… Treba se popeti na brdo-vidikovac San Kristobal, na čijem je vrhu blistava statua, posatvljena u čast papine posete. Odozgo, sa San Kristobala, još jednom ćete s euveriti koliko je Santjago lep grad!


Comentarios