Home Култура и Забава Историја 200 godina od izlaska „Novina serbskih“

200 godina od izlaska „Novina serbskih“

785

novinePrve srpske dnevne novine „Novine serbske“ pojavile su se 1. avgusta 1813. u Beču, ali je posle tri godine izlaženja, list ugašen, a urednik Dimitrije Davidović je januara 1834. godine obnovio njihovo izdavanje u Kragujevcu. Skupština grada Kragujevca stoga je ovu, 2013. godinu, proglasila “Godinom Dimitrija Davidovića i modernog novinarstva”.

Povod za ovu odluku su ne samo jubileji, već i prilika za podsećanje na tvorca Sretenjskog ustava koji je usvojen pre 178 godina.

Dimitrije Davidović (Zemun, 23. oktobar 1789. — Smederevo, 6. april 1838.) je bio srpski političar i diplomata, ustavopisac, novinar i publicista. Karijeru u Srbiji je započeo kao lekar i privatni (porodični) sekretar kneza Miloša Obrenovića. Potom je imenovan za kneževog državnog sekretara, a ostalo je zapisano da se“ istakao u Carigradu kao diplomata“. Široko polje aktivnosti krunisao je pisanjem Sretenjskog ustava i stekao položaj popečitelja, kako su se u ono vreme zvali ministri. Tada je Dimitrije Davidović uspeo da postane prva ličnost u Srbiji uz kneza Miloša Obren

ovića.

Kada su „Novine serbske“ u pitanju, ostalo je zabeleženo da su dva studenta medicine, tada tek brucoši, Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, podstaknuti radom Jerneja Kopitara, podneli 2. februara 1813. godine Vrhovnoj policijskoj upravi u Beču zahtev za izdavanje novina. Kancelar Meternih je to odbio. Na Kopitarov nagovor oni su se obratili početkom  marta 1813. godine lično caru Francu, dobili su saglasnost, a posle tada obavezne policijske provere i pozitivno rešenje s datumom  26. april 1813. godine. Prvi broj izašao je iz štampe 23. avgusta 1813. godine u Beču. Od 1816. godine štampane su pod nazivom „ Novine serbske“. U početku su štampane svaki dan sem nedelje i praznika, a od 1817. do 1822. godine dva puta nedeljno.

Posle sloma Prvog srpskog ustanka i velikog turskog terore pojavile su se srpske izbeglice u Austrijskom carstvu. U Beč su pristigli Vuk Karadžić i Prota Mateja Nenadović, kojima su se našli na usluzi novinari Dimitrijević i Frušić. Proti Mateji, tada zvaničnom predstavniku ustaničkih Srba, Dimitrijević i njegov kolega su prevodili, sastavljali evropskim vladarima zvanične molbe, vodili ga na audijencije… Tako je austrijski car Franc primio lično Protu Mateju i Davidovića u audijenciju 20. maja 1814. godine, kada su oni tražili zaštitu i pomoć za izbegle Srbe.

Dimitrije Davidović
Dimitrije Davidović

Davidovićeve i Frušićeve novine postale su nosilac književnog života Srba rubrikama „Smesnice knjižestvene“ „Knjižestvo srbsko“ i „Priključenija vnutranja“. Davidović tada uvodi novi književni list u vidu almanaha pod nazivom – Zabavnik. U Beču je objavio šest brojeva Zabavnika od 1815. do 1821. godine. Davidović je posle samo uređivao novine, a zainteresovao se i za izdavanje knjiga pa je 1819. godine kupio štampariju.

Dimitrije Davidović je, inače, govorio nekoliko jezika:  staroslovenski, ruski, latinski, nemački i francuski. Na Davidovića je bitno uticala Francuska revolucija. Na nagovor Kopitara stavio je   „Novine serbske“ Vuku Karadžiću na raspolaganje da, kako kažu istoričari, iskaže svoj borbeni duh i smisao za polemiku, uredi nekoliko brojeva novina i u njima štampa svoje polemike, kao i mnoge tekstove njegovih prijatelja. Bio je zagrejan prosvetiteljskim idejama i slobodoumljem.

Davidovićevo glavno delo, “Djejanija k istoriji srpskoga naroda”, koje je objavljeno 1824., a zatim i 1846. i 1848. godine pod naslovom “Istorija naroda srbskog“. Radovan Samardžić, jedan od najistaknutijih izučavalaca razvoja srpske istoriografije, svrstao je delo u prelazni period srpske istoriografije između dela Jovana Rajića i prvih modernih srpskih istoričara (Aleksandra Stojačkovića, Nikole Krstića i Ilariona Ruvarca). Ovo delo je, prema rečima Sime Ćirkovića, ostvarilo znatan uticaj. Doživelo je više izdanja i korišćeno je i kao udžbenik.

Branka Mitrović