Home Култура и Забава Уметност Činjenice koje niste znali o demonstracijama 27. marta 1941.

Činjenice koje niste znali o demonstracijama 27. marta 1941.

416

Kada je filmski istoričar i dramaturg Božidar Zečević u bogatoj arhivi „Filmskih novosti“ pronašao snimak „Stupanje kralja Petra na presto“, nije ni pretpostavljao da u rukama drži dokument koji će zauvek staviti tačku na brojne manipulicije i mitske karakteristike jednog od najznačajnijih datuma u novijoj srpskoj istoriji – 27. marta 1941.

Demonstracije 27.marta 1941.

Pomenuti filmski materijal godinama je uspešno skrivan od očiju javnosti i velika je sreća što je uopšte sačuvan. Otkriće je dovelo u pitanje istorijske podatke kojim je 27.mart opisan u brojnim udžbenicima. Inspirisan snimcima, kojima je napokon mogao da potvrdi svedočenja starih Beograđana, Zečević je snimio dokumentarni flim „Pronalaženje duše“.

Tog dana u narodu je eskaliralo višegodišnje nezadovoljstvo, izazvano politikom kneza Pavla Karađorđevića, vlade Cvetković-Maček, a nadasve potpisivanjem Trojnog pakta. Organizovan je vojni puč, zbačena je vlada, a na presto je doveden još maloletni kralj Petar II Karađorđević. Posleratna vlast uspela je da sebi prepiše zasluge za organizovanje protesta, iako su tada njihove malobrojne pristalice bile ili po zatvorima ili u strogoj ilegali.

-Snimci jasno potvrđuju da iza tih demonstracija nikada nije stajala komunistička partija, kao ni da su parole„Bolje rat nego pakt“ , „Bolje grob nego rob“ ili srp i čekić bile njeni osnovni simboli. Naprotiv, demonstarnti kliču kralju Petru II, demokratiji, Rusiji, Britaniji i jasno poručuju čitavom svetu da ne žele da se svrstaju u red fašista, unapred svesni događaja koji će uslediti- priča za „Blic“ Božidar Zečević.

Demonstracije 27. marta 1941.

Demonstracije 27. marta 1941.

 

Nigde u svetu nije zabeležen ovakav protest protiv fažizma, a vesti o njemu ubrzo su se proširile i gotovo sve nacije ostavile u neverici. Brojni istoričari se slažu da II svetski rat sigurno ne bi zaobišao Jugoslaviju, kao i da je bombardovanje Beograda bilo pitanje vremena.

-Narod je znao da ne postoji šansa da ih rat zaobiđe, a na ovaj način želeli su da tragediju koja je ubrzo usledila dočekaju čiste duše, što je između ostalih primetio i premijer Velike Britanije Vinston Čerčil- dodaje Zečević.

U narodu se održva i mit da iza svega stoji britanska obaveštajna služba, koja je na taj način želela da Nemačkoj skrene pažnju sa sebe na Balkan.

-Sigurno je da i u tim tvrdnjama ima istine jer je Beograd tada bio prepun britanskih obaveštajaca. Dokazano je da je jedan od organizatora puča, general Boro Mirković imao veze sa Britancima, ali je sigurno da toliku masu nisu mogli da organizuju bez volje samih građana. 27. mart je slika srpskog mentaliteta koji ni pokoju cenu ne prihvata da bude porobljen, zbog čega ovaj datum nikada ne sme biti zaboravljen- ističe Zečević.

Iako je Beograd kroz nekoliko dana sravnjen sa zemljom, demonstracije su protekle bez žrtava i samo sa jednim slomljenim izlogom- nemačke turističke agencije.

Čerčil pozdravio hrabrost srpskog naroda

Demonstracije su ovekovečili beogradski snimatelji Andra Glišić i Zarije Đokić, a jedna kopija je odmah poslata preko Istanbula i Lisabona u London. Snimci su šokirali čitav svet, a britanski premijer Vinston Čerčil je događaje u Beogradu prokomentarisao rečima: „ Jugoslovenski (srpski) narod je danas pronašao svoju dušu i izabrao sveopštu pravdu i carstvo nebesko“.

Rusi nam nikad nisu oprostili 27.mart

Zečević je za svoj film dobio nagradu na filmskom festivalu u Moskvi, ali ne prvu već specijalnu, jer je, kako kaže, izazvao burne reakcije u Rusiji. Naime, u filmu se otvoreno spominje činjenica da je Staljin imao potpisan pakt o nenapadanju i „prijateljskom odnosu“ sa Hitlerom, što je u poređenju sa masovnim protestom protiv fašizma u Beogradu neuporediv potez. Takođe, učesnici protesta koji govore u filmu, ispričali su kako se grupa demostranata, naoružana parolama „Živela Rusija“ uputila ispred ambasade, gde sem spuštenih roletni i mukle tišine nije zatekla ništa drugo. „Nakon objavljivanja filma, mnogi moji prijatelji iz Rusije su prekinuli da komuniciraju sa mnom, verovatno iznenađeni podatkom koji je pobio i njihovo tradicionalno učenje, da su oni najhrabriji i prvi koji su se suprotstavili Nemačkoj“, kaže Zečević.

U Zečevićevom filmu velika pažnja posvećena je i knezu Pavlu Karađorđeviću i njegovom shvatanju aktuelne političke situacije u kojoj je možda pokušao da izabere najbezbolniji put za jugoslovensku naciju, zbog čega je posle rata proglašne državnim neprijateljem i izdajnikom.

Film u celosti možete pogledati ovde.

(24sata)