Home Вести Свет Hugo Chavez: da li je to kraj jedne epohe?

Hugo Chavez: da li je to kraj jedne epohe?

543

chavez

Vlada Venecuele proglasila je sedmodnevnu žalost zbog smrti predsednika Huga Chaveza (58). Chavez je  umro u utorak nakon dvogodišnje borbe s rakom, a biće sahranjen u petak, objavio je na državnoj televiziji ministar inostranih poslova Venecuele Elias Jaua. Chavezovo telo je prevezeno u vojnu akademiju u Caracasu i tamo će biti izloženo do petka kako bi mu svi koji to žele mogli odati poslednju počast.

Pogreb će biti u petak u 10 sati po lokalnom vremenu, a brojne Chavezove pristalice su zamoljene da dođu u odeći u bojama venecuelanske zastave.

Do novih izbora, koji bi se po ustavu morali održati u roku od 30 dana, zemlju će voditi potpredsednik Nicolas Maduro, najavio je ministar Elias Juan.

Vest o smrti Huga Chaveza, koja je odmah obigrala planetu, saopštio je potpredsednik države Nicolas Maduro okružen venecuelanskim političkim i vojnim čelnicima u, moglo se videti, veoma emotivnom televizijskom obraćanju naciji.

– Dobili smo najtužniju i najtežu vest. U utorak u 16.25 sati preminuo je naš ‘comandante’ predsednik Hugo Chavez Frias. Ovo je trenutak duboke boli – kazao je Maduro, najavljujući i da je u toku razmeštaj posebnih vojnih snaga kako “bi se zaštitilo stanovništvo i zajamčila sigurnost u zemlji”. Vojni zapovednici koji su bili prisutni iskazali su mu punu lojalnost.

Prtedsednik Chavez se, inače, nije pojavljivao u javnosti od povratka u Venecuelu prošlog meseca nakon lečničkog tretmana na Kubi. Uoči njegove smrti Maduro je kazao kako 58-godišnji vođa države ima novu i tešku respiratornu infekciju i da je u kritičnom stanju. Takođe je poručio kako će se osnovati stručno telo koje će sasvim sigurno otkriti da je Chavez napadnut bolešću.

– Istorijski neprijatelji ove nacije tražili su načina kako da naude našem komandantu, rekao je, napominjući da je vlada Venecuele izbacila dvojicu američkih diplomata iz zemlje zbog špijuniranja venecuelanske vojske.

Svakako jedan od najkontroverznijih vođa u Latinskoj Americi, dobio je predsedničke izbore 1998. godine, a nedavno je, u oktobru prošle godine, izabran za još jedan šestogodišnji mandat.

U maju 2012. kazao je kako se potpuno oporavio od karcinoma, nakon niza operacija i hemoterapija. Ipak, u decembru je objavio kako mu je potrebna nona operacija na Kubi, a imenovao je  potpredsednika Nicolasa Maduroa kao njegovog prvog naslednika. Po venecuelanskom ustavu izbori moraju da se održe u roku od 30 dana.

Chavez je u centar postavio mase, a ne elitu

Predsednik Venecuele Chavez, kažu analitičari, nije bio čovek sistema, zapravo čak ni autor sistema u ovoj državi. On je bio sistem. Stoga njegova smrt širom otvara pitanje koje je bilo otvoreno poslednjih meseci šta će dalje biti s Venecuelom kada on ode. Jer, Venecuela je jedan od ključnih svetskih proizvođača sirove nafte. Zato se mnogi pitaju hoće li u ovom slučaju sistem nadživeti svog tvorca i svoju nespornu ikonu, ili će otići u istoriju, odnosno da li je njegova ličnost bila proizvod vremena, pa će i logika njegovog sistema opstati sve dok se ona podudara s logikom vremena?

Chavez je, naime, postavio u centar mase, a ne elitu. Zbog toga su ga Amerikanci nazivali komunistom i za njih je bio stub rigidnog i poprilično autoritarnog etatizma koji se poziva na Bolívarov antikolonijalizam od pre dva. Jer, Chavez je bio atipični oficir i vojni pučist, koji je posle neuspjelog udara 1992. i robije došao 1999. na vlast na demokratskim izborima i isto tako demokratski opstao toliko godina.

Dojučerašnji prvi čovek Venecuele je izvojevao čistu pobedu toliko puta zahvaljujući svom populističkom talentu (pri čemu je, kažu, bio sličniji Perónu nego Fidelu Castru), odnosno socijalnim reformama koje nisu sve bile na dugoročnu korist privrednog razvitka same Venecuele. One su ipak  bile moguće zato što je, kako smo već rekli, Venecuela država s najvećim rezervama nafte u svetu, oko 300 milijardi barila, znatno više od jedne Saudijske Arabije ili Kanade, dvostruko više nego što imaju Iran i Irak, trostruko više od Kuvajta…

U Venecueli je nafta nacionalizirana još na referendumu 1973, u jeku prve naftne krize, kada je predsednik bio Carlos Andrés Pérez. Venecuela i Saudijska Arabija pokrenule su osnivanje OPEC 1960, a prve inicijative dale su Venezuela i tada još Mosadekov Iran 1949. Chavezov režim kontroliše državni naftni konzorcijum PDVSA (koji ga je štrajkom 2002 gotovo upropastio) i njegovim prihodima je finansirao glavne mere svoje politike: povećao je minimalni lični dohodak pretprošle godine za 25%, a u 2012. za još 36%, što je upola više od stope inflacije, pa je uoči izbora minimalac iznosio mesečno 2047,52 bolivara, tj. gotovo 400 evra. Povisio je penzije, produžio godišnje odmore i školske praznike. To mu je donosilo popularnost, ali ne kao nekad. U tu svrhu je oslabio privatni sektor, a ojačao državni.

Danas mnogi misle da politika koju je predsednik Venecuele vodio vodio ne može da se nastavi u nedogled. Naime, ni nafta ne daje za nju dovoljno podloge, jer se ne može sav narod fiktivno zaposliti redistribucijom prihoda od nafte. Stoga će Venecuela, hteli neki to ili ne, vrlo brzo morati da preispita  razvojnu politiku. Ne čeka je iza ćoška baš bankrot, koji opet neposredno preti Argentini, ali nema ni perspektivu ako veći deo prihoda od nafte ne usmeri u razvoj. U tom smislu, tvrde ekonomski analitičari, Chavezov ekonomski režim ne može dugo opstati. Njegov politički režim, pak, može, ako koriguje makroekonomsku politiku.

Visoka cena nafte ostaje

Sam predsednik Venecuele Chavez strategiju ekonomske obnove Venecuele nije temeljio na revolucionarnim nacionalizacijama, nego na neočekivano velikom skoku cena nafte, a čemu je najviše doprineo njegov zakleti neprijatelj George W. Bush. Naime, ratom u Iraku tadašnji predsednik SAD podigao je u nebesa cenu sirove nafte, omogućujući Chavezovoj vlasti dodatni dotok svežeg kapitala i u to doba porast nacionalnoga bruto proizvoda po godišnjoj stopi od 9%. I danas, bez obzira na oscilacije na tržištu visoka cena nafte će se zadržati.

Dakle, moglo bi da se kaže da neće više biti Chavezove govorničke veštine, koja je s velikom pažnjom analizirana širom zemaljske kugle, ali isto tako i da će suština zadatka koji očekuje njegove naslednike iz njegovog ili iz protivničkog tabora ostati manje-više ista. Suština zadatka će da bude kao i u Chavezovoj eri: preživeti zahvaljujući nafti.

Priredila: Branka Mitrović