Home Латинска Америка Бразил Из ропских услова спасено 3.000 Бразилаца

Из ропских услова спасено 3.000 Бразилаца

382

Под нехуманим условима радили на латифундијама, грађевинама и у металној индустрији. – Влада им дала обештећење.

Brazil-zajedno-pevaju

Робови су у Бразилу укинути још пре сто двадесет пет година, али само у току прошле године из ропских услова спасено је готово 3.000 особа. Ово је прошлог 13. маја, на дан када је 1888. у Бразилу као последњој земљи на свету укинуто ропство, објавило Министарство рада.

Највише радника који су живели у условима сличним оним у робовласничком систему, спасено је са огромних пољопривредних имања, такозваних латифундија. Али оно што је изненадило запослене у влади, јесте то што је пронађен велики број радника на грађевинама и у металној индустрији који су живели у сличним недостојним условима.

У склопу свестраног бразилског социјалног програма, за укидање сиромаштва, неписмености и глади, Министарство рада обавило је у току протекле године 255 операција и анализирало услове рада на више стотина места. Највише робова (563) пронађено је у бразилској држави Пара.

Радници који су радили као робови обештећени су укупном сумом од четири и по милиона долара.
Често се истиче да је Бразил међу малобројним земљама где не постоји проблем расне, већ социјалне дискриминације. Уколико особа црне пути успе да се пробије у вишу класу, као што се то, на пример, десило са Жоакимом Барбосом, црним председником Врховног суда, нико га неће ниподаштавати због његове боје коже. Напротив, Барбоса је омиљен и цењен судија.

Али, пошто су данашњи црнци унуци и праунуци некадашњих робова, који нису имали прилике да се школују, мало њих је успело да у једној или две генерације прескочи лествице свог наследног социјалног окружења. Данас је у Бразилу број црног или мешаног становништва прешао половину (51 одсто) и социјалистичка влада са председницом Дилмом Русеф на челу, покушава разноврсним програмима „позитивне дискриминације” да умањи историјску неправду која им је нанета.

Тамнопути Бразилци тако имају много више шанси да добију стипендије за студирање или школовање у земљи и иностранству.

Многе чињенице говоре да су се и у време ропства бразилске прилике разликовале од оних у Северној Америци, на пример. Недавно пронађени документи из архива Рио де Жанеира указују на то да је у време ропства само у Рију 400 робова покренуло неки судски поступак против свог газде.

И половина тих случајева отишла је даље на вишу судску инстанцу. То, како процењују аналитичари, указује на закључак да робови у Бразилу нису били пасивно помирени са својом судбином, већ су се на своје стање жалили чак и судским органима.

З. Шуваковић
Политика