Home Вести Политика Грађанско мртво море

Грађанско мртво море

538

Протеста нема јер људи не верују у политику, изборе, промене, што су апатични, одгајани у поданичком менталитету, потрошили енергију и наду…

Kalicanin

Демонстрације у Бразилу почеле су због поскупљења карата за превоз, наставиле се због градње стадиона за светско првенство у фудбалу, а кулминирале због корупције и стања у здравству и образовању. Стотине хиљада Бразилаца демонстрирало је данима и успело да врати цене карата.

У Грчкој протести практично не престају због мера штедње које је захтевала ЕУ. Слично је и у Шпанији. Анархисти су у Пољској искористили Први мај за протест који су започели синдикати и опозициона левица. У Турској је све почело зато што је на месту парка требало да буде подигнут трговински центар. У Босни и Херцеговини се протестовало због јединственог матичног броја.

У Србији протеста нема. Очекивало се да ће разговори Београд–Приштина довести до великих демонстрација, а завршило се са два слабо посећена скупа. И малинари су смирени. Шта би овде био разлог за прави протест? Зашто их нема ни због „обичних” проблема као што су гужве у превозу или најезда комарца, замрзавање плата и пензија?

Драгомир Анђелковић, аналитичар, каже да је крајем 19. века у Србији, не са превеликим закашњењем у односу на развијене европске државе, отпочео процес уобличавања модерне грађанске свести и политичке културе. „И у том погледу смо, нажалост, доживели дисконтинуитет. Између два светска рата имали смо монархистички ауторитаризам, да би после 1944. године ушли у вишедеценијско много горе раздобље комунистичког тоталитаризма. Све то је погодовало јачању поданичког менталитета. Последице тога се и данас осећају. Штавише све што нам се дешавало после урушавања комунизма, од ратова, великих унутрашњих сукоба, санкција, економског суноврата, илузије о новом почетку – истрошило је народну политичку енергију. Она је услед свега тога била недовољно култивисана на начин који захтева култура самосвесног грађанског деловања, али је била довољна за употребу од стране партија.”

Ратко Божовић, културолог, каже да се код нас није догодила очекивана промена зато што смо дуго били изоловани због чега смо изгубили свест шта се догодило са нама. „Изгубили смо и енергију и не видимо алтернативу. Ово је „мртво море” и не знам шта би покренуло људе. Можда само да бране голи живот. Надао сам се да ће млади људи нешто урадити, поготово што свет не може да их прими као ранијих година. Ни у иностранству више за њих нема посла. Имамо и поданички менталитет и стручњаци смо у напредовању уназад.”

Анђелковић сматра да је после протеста из 1996-1997, петооктобарских дешавања 2000, испразних страначких натезања која су уследила у наредним годинама, енергија за протесте – исцрпљена. „Данас чак и велике странке, уз сву своју инфраструктуру и пропаганду, нису у стању да озбиљније покрену ’масе’. Тим пре то нису у стању алтернативни, независни центри грађанског деловања. За сада ни највећа политичка и економска искушења нису у стању да раздрмају наше грађанско ’мртво море’. Но, то не значи да ће тако остати трајно. Ипак долазе неки нови клинци, који су изгледа мање инертни од очева и дедова, а и формирају се у условима макар и фаличног демократског система”, каже Анђелковић.

Бранко Радун, политички аналитичар, каже да је очигледно да постоји незадовољство људи животом, политиком, корупцијом. „Али незадовољство неко мора да артикулише. Протест неке организације, покрета или мреже мора имати причу која ће да привуче већи број људи. Ми немамо организације које би то направиле, а енергија је потрошена 5. октобра. Људи не верују да протестима нешто може да се промени, нарочито они који су разочарани после 5. октобра. Долазе нове генерације које немају политичку мотивацију, не занима их много политика.”

Радун подсећа на историју социјалног покрета, који је пацификовао отпор радника уз дељење полутки и организовања јефтиних летовања на мору. „Нисмо имали синдикат који би активно и агресивно бранио групу коју представља. Ни синдикати на западу нису као пре 30, 40 година. Ипак, у Француској су и незапослени организовани, а код нас нису ни запослени. У Немачкој је гарантована висока социјална сигурност и пензије. Али, сада се свуда смањују права запослених. Не зна се шта ће бити са људима сутра. Држава благостања нестаје и људи протестима нису успели да преокрену трендове. Можда код нас нема протеста јер смо свеснији реалности. Сада протест може да се организује ако учесницима платите. И на предизборне скупове се доводе људи аутобусима и деле им се сендвичи. Протеста нема и зато што људи не верују у политику, изборе, промене. Мање их излази на изборе. То је реализам и апатија.”

Ивана Анојчић

Политика