Home Култура и Забава Музика Срамота је не знати српску химну!

Срамота је не знати српску химну!

657

Самира Париља, девојка чаробног гласа, Порториканка чије је извођење српских песама до сада на њеном Јутјуб каналу погледало више од 1.000.000 људи. Ипак, издваја се њено маестрално извођење српске химне “Боже правде“.

samira-parilja-foto-facebook

Девојка, коју само на Фејсбуку прати скоро 8.000 фанова, нашу химну отпевала је не само прелепим гласом, већ срцем и душом. А како и не би кад је, како тврди, Србија њена прва љубав, њена Ахилова пета. Иако има само 22 године, ова талентована девојка говори о свету који је окружује са толико мудрости да би јој позавидели многи. Своју љубав према Србији исказује на сваком кораку. Има ли лепшег доказа несебичне љубави према једној земљи када научите песме по којима је та земља позната. И не само да их научите већ их и певате тако искрено баш као да сте и сами део тог народа. Такав однос према Србији има Самира Париља.

Самира би ускоро требало да дипломира математику и бизнис. Тренутно ради као стални сарадник наСетон Хил универзитету у Пенсилванији. Такође је и акционар једне банке, где ради као приправник. И док је она у Америци, њена мајка је остала у родном Порторику где са друго двоје деце води породичан посао.

“Много више волим да учим и слушам него да причам. Ту је и моја љубав према музици. То је мој начин да се ослободим напетости и да се повежем са другима, подсећајући их, као што увек кажем, да људи не путују сами у овом животу”, започиње своју причу Самира за портал Курира.

Како сама каже, да би могли да се повежемо једни са другима и да би били у стању да ценимо нечију душу, морамо да знамо и нечију причу.

“Тако је и у такмичењима у певању. Када представљају такмичаре, не представљају само њихов таленат већ и њихове животне приче. И онда када коначно публика чује глас, сузе више не могу да се задрже”, каже Самира.

Када је почела да чита и учи о Балкану, ратовима и страдањима, каже да јој се срце отворило па је са пуном пажњом учила о томе.

“Када сам дошла у Србију и схватила какву душу има ова земља, и колико има талената у овој држави, који нису некад адекватно награђени, моје срце је било испуњено љубављу и поштовањем према Србији. Ово је моја четврта година како долазим у Србију. И сваки пут кад дођем будем у контакту са људима различитог порекла. Они ми скувају кафу и онда разговарамо. Причају ми о Србима, српским краљевима, традицији, култури, шалама… О мешавини туге и среће. И све приче имају заједнички чинилац а то је нада”, поделила је са нама своје прве утиске о Србији.

Према њеним речима људи овде увек на посебан начин отворе своја срца за њу, што је како каже, “исто тако и са нашом браћом у Црној Гори”. Како би што боље дочарала доброту овдашњих људи испричала нам је једну малу анегдоту.

“Пре две недеље отказан ми је лет за Рим из Подгорие. Рекли су ми да морам да купим нову карту, да нема другог решења… Баш сам била нервозна и нисам знала шта да радим… Плакала сам гледајући у телефон и размишљајући шта да радим. Имала сам број телефона мајке једног мог пријатеља у Београду. Она се зове Љиљиана Ђорђевић. Она је у том тренутку била на послу када сам је позвала. Покушала сам на мом не тако добром српском да јој објасним да сам у невољи. Напустила је посао и стигла код мене за мање од 20 минута. Потом је покушала да ми помогне да са агенцијом нађемо неко решење. На крају дана, нисам могла да одем тим летом. Љиљиана ме је одвела код себе кући. Тамо сам остала више од недељу дана. Она и њена ћерка Јелена (која је певачица) бринуле су о мени као о члану породице. И ништа нису тражиле за узврат”, испричала је Самира и додала да је то само једна прича, од многих, које детаљно објашњавају њену љубав и поштовање за ову земљу.

Оно што је посебно фасцинира у Србији јесте природа. Ове године је посетила Потпећку пећину у Ужицу и, како каже, заиста је било невероватно да буде на месту за које се верује да су ту људи боравили током неолитског периода. Ипак, љубав према музици и певању је оно по чему је ова девојка најпрепознатљивија. Иако каже да никада није имала прилику да се фокусира на школовање гласа, воли да пева и то посебно песме са ових простора.

samira-parilja-foto-facebook 2

“Упознала сам два Србина и једног Хрвата. Један од њих ми је свирао већину српских песама које знам па сам и одлучила да наставим да их учим. Обожавам српске народне песме. Ако одем у неки клуб у Србији, а не чујем нешто од Мирослава Илића веома се разочарам. Обожавам боју балканских гласова, вибрато је невероватан … Волела бих да певам тако. Мој омиљени српски певач је Ђорђе Балашевић, његове песме су пуне душе и дубине”, искрена је Самира.

Оно што је одушевило многе, који су је чули како пева, је њено извођење химне “Боже правде”. Деловала је помало збуњено када смо је питали шта мисли о томе што неки српски спортисти не желе да певају химну а неки од њих чак и речи не знају.

“Ако они не желе да певају, ја то поштујем, нису сви у могућности да певају, као што нема свако жељу да пева.. Они имају право да и у тишини покажу поштовање према својој химни. Е сада, по мом врло скромном мишљењу, срамота је кад неко не зна речи химне или историју своје земље. Поготово ако играте или се такмиче за ову земљу. Мислим да је познавање речи химне начин да се покаже поштовање и захвалност за земљу која вас храни и за грађане који верују у вас”, каже ова скромна девојка.

У њеном репертоару нашло се и неколико песама хрватских извођача, а Самира нам открива да је њен омиљени балкански певач Оливер Драгојевић кога би барем једном волела да чује уживо.

“Не знам толико о Хрватској колико знам о Србији, иако сам имала прилику да идем у Далмацију прошле године. Оно што знам је да је Србија моја прва љубав, ако не рачунамо наравно моју земљу. И не желим да је поредим ни са једном другом земљом. Она има посебно место у мом срцу и мојим успоменама. Не верујем да ће се то икада променити. То не значи да је једна земља боља од друге. Сви су браћа. И они су били једна земља у најбољим временима своје историје. То само значи да у мом срцу, у поређењу са другима, Србија је моја Ахилова пета”, каже Самира.

Српски језик говори доста добро. Има речнике, чита вести и стрипове на српском језику, а најважнија ствар је, како истиче, то што разговара на српском са људима који се не устручавају да је исправе када погреши.

“Српски је веома тежак језик. А такође треба разумети и мало црног хумора како би се схватиле одређене ваше приче и вицеви. Веома сам одлучна да проговорим српски као што говорим енглески и шпански, који је мој матерњи језик. Моја љубав према овој земљи је моја највећа мотивација за учење”, потврђује Самира још једном љубав према Србији.

За њу се поред велике љубави према Србији везује и огромна љубав према Црвеној звезди, што је како каже део поштовања и љубави коју има за српску културу и обичаје. За њу је то најбољиклуб без обзира колико пута изгубе. А за то има и лични разлог.

“О овоме никад нисам говорила јавно. Када је Црвена звезда освојила Европски шампионат 1991, то није био само тренутак славља за љубитеље клуба Црвена звезда, већ, према мом мишљењу, то је био тренутак славља за целу земљу. Људи који нису толико упућени у спорт или нису повезани са ратним дешавањима, то неће можда разумети… Али када земља пролази кроз тренутке бола, рата, глади и очаја, победити другу државу, у нечему тако великом као што је то фудбал за Европљане, то онда даје осећај наде. Када сукоби дођу и када се осећате да је цео свет заборавио на вас, ваше самопоуздање опада и почнете да се питате где нестадоше добра времена. Освајање Европског шампионата даје смисао постојања. Цео свет зна да у овој земљи расту талентовани и одлучни људи. Црвена звезда освојила је шамионат Европе у веома осетљиво време за Балкан. Ја волим свој клуб и што више знам о њему, више га поштујем”, каже Самира.

За крај смо покушали да сазнамо да ли се можда и заљубила у Србији. Кроз смех нам одговара да је ето и то питање морало да дође.

“Ја сам веома млада и моје срце се лако разочара…. У овом тренутку мог живота, покушавам много више да научим о себи, стварима које волим, и које ћу касније моћи једног дана да поделим са неким другим. Тренутно више улажем у то да себе као особу развијем него што се трудим да будем са неким момком. Постоји толико много лепих и паметних људи овде, али мислим да нисам срела још никога, не само у Србији већ било где, поред кога бих могла да будем испуњена. Све у своје време, заиста не журим што се тога тиче”, рекла нам је за крај Самира Париља.

(курир)