Home Вести Дијаспора Опраштај пријатеља у Перуу на српски начин

Опраштај пријатеља у Перуу на српски начин

1900

6.јул.Слободан дан, такорећи празник за нас србе који смо се ове 2013 године нашли у Перуу. Налазимо се у Ћиклају. То је град на северо западу Перуа, главни град истоимене провинције, и покрајине Ламбајеке. Удаљен 13 км од обале Пацифика и 770 км од главног града Лиме. Четврти је најнасељенији град у Перуу, са преко 600 хиљада становника.

energoptojekt 1
Средина која се поприлично разликује од оне на коју смо навикли да проводимо неке вазне датуме. Овог пута празник је то што једног од нас пратимо у Србију и уједно и у пензију. Завршио је свој радни век и иде у Србију да ужива у пецању и у слободном времену. Завидимо му. Пре свега на томе што ће за који дан испијати кафе негде у баштама Кнез Михајлове улице. А завиди и он нама, познат као радохоличар на челу му пише да се боји пензије. Сво искуство и знање сакупио је радећи у Енергопројект Нискоградњи која је на тржишту преко 60 година као специјализовано предузеће за изводјење и инжењеринг хидроенергетских објеката, мелиорационих система, оњеката санитарне и индустријске хидротехнике,саобраћајница и подземних објеката. Конкурентност на светском тржишту у преко 50 земаља остварује праћењем и развојем савремених тенденција у технологији, механизацији и опреми, инвестирању, организацији и информатици.

image (2)

Дуго смо се спремали за овај наш интерни празник, одрадјивали смо овај дан да бисмо се сви из различитих крајева Перуа скупили тог 6-ог у Ћиклају, ангажовали смо се да прикупимо састојке са свих могућих страна не би ли домаће кобасице имале идентичан укус као у Србији, наравно печење је било неизоставно, као и пите, домаћи хлеб, ћевапи….

Када смо сви узбудјени и еуфорични стигли испред ресторана где ћемо прославити одлазак у пензију драгог колеге, прво што смо угледали била је српска застава. Чим смо почели да излазимо из таксија осмех на лица нам је измамио звук српске музике. Подсећа на Србију….

image (3)

Улаз украшен нашим бојама. Целокупна декорација у бојама српске заставе. Еуфорија се шири рестораном и медју људима, носталгија се осећа у ваздуху.
Иза главног стола ћирилицом исписано нама страно значење Перуанског града. Торта украшена грбом Србије.

Сусрет са нашим људима овде, тако далеко од Србије представља прави догадјај. Прилика да се прочешљају актуелне теме и дешавања у Србији, да се подели заљење за догадјајима који се одигравају без нашег присуства.

Пије се искључиво домаћа ракија, прокријумчена по разним светским аеродромима. Да нема малобројних перуанаца медју званицама, могао бих се опкладити да сам негде у срцу Сумадије: шта Мпају се разни нагласци из свих крајева Србије, традиционалне дјаконије наше српске кухиње украшавају многобројне столове… Атмосфера врло брзо до еуфоричне и носталгичне прераста у праву весељачку, нико се не устручава да наручи песму, заигра чак и коло… на видео биму се редјају српски пејзажи и спотови домаће музичке сцене…

image (4)

И све то до раних јутарњих сати. После ће о томе сви дуго причати и жељну ишчекивати прилику да се исто понови.

А ја не могу а да се не запитам да ли би све имало исту драз и у Србији,
Да ли је то само носталгија или сплет околности. Зашто смо овде сви Срби а у Србији смо и Београдјани, Новосадјани, Шапчани…..