Home Латинска Америка Јужна Америка Збогом сурови свете! Могуће колективно самоубиство 170 Индијанаца

Збогом сурови свете! Могуће колективно самоубиство 170 Индијанаца

945

birdwatchers-08-crop_screen[6]Њихова претња је највиши чин достојанства који им преостаје, покрали су их, масакрирали, побили све њихове вође и малтретирали их у циничном судском процесу који нису имали шансе да добију. Како су уопште могли да бране своја права? Неки, готово наги људи против система који чини све за моћ и политику. Све у мени кува од беса због ове неправде, а у исто време ми је срце пуно и поносан сам због њихове храбрости.

Писмо, који су потписали вође заједнице Гуарани-Кајова Индијанаца (Guarani-Kaiowá) из бразилске државе Мату Гросу до Сул (Mato Grosso do Sul), најављује колективно самоубиство сто седамдесет особа (педесет мушкараца, педесет жена и седамдесеторо деце), уколико ступи на снагу наредба Савезног суда којом им се одузима земља (фарма) на којој су тренутно смештени.

Територија, коју они називају „текоха“ (tekoha) што значи „гробље предака“, засејана је плантажама шећерне трске и соје, а све је спремно и за узгој стоке.

Казна за живот на сопственој земљи

У случају да Индијанци не напусте фарму, наредба прописује да ће Национална фондација Индијанаца (Fundação Nacional do Índio (FUNAI)) морати да плати казну око 250 долара за сваки дан којим се прекорачи рок.

Ми, Индијанци, имамо уставно право да живимо на нашој земљи и наставићемо да се боримо“, нагласио је вођа Гуарани племена Вера Попјга (Vera Popygua), који је захтевао поштовање за свој народ, јер је „био масакриран“. „Побили су наше вође, што је тужно и недопустиво. Ми смо напредно друштво које живи у XXI веку. Ово не сме да се дешава, не би требало да се дешава“, тврди.

Уколико наредба суда не буде опозвана, Индијанци прете да ће се самоубити испред самог бразилског суда, после чега захтевају да буду сахрањени на својој светој земљи, на обалама реке Хови (Hovy).

adios-mundo-cruel1

Индијанци су пре више година тражили да се поново утврде границе њихове земље коју сад заузимају сточари и чувају наоружани људи. Глави за соларну енергију у Дому посланика, Сернеј Фиљо (Sarney Filho), проследио је ово писмо министру правде, захтевајући да се предузму одговарајуће мере како до трагедије не би дошло.

Писмо Индијанаца (преведено)

Писмо Гуарани-Кајова заједнице из Pyelito Kue/Mbarakay-Iguatemi-MS за Владу и Министарство правде Бразила

 

Ми (педесет мушкараца, педесет жена и седамдесеторо деце), из Гарани-Кајова заједнице из Pyelito Kue/Mbarakay, пишемо ово писмо како бисмо приказали ситуацију у којој се тренутно налазимо и као коначан одговор на одлуку коју је изрекао Савезни суд у Навараију (држава Мату Гросу до Сул) у вези са случајем број 0000032-87.2012.4.03.6006, дана 29.09. 2012. Добили смо информацију да ће на нашу заједницу ускоро насрнути свом силином и да ћемо бити избачени са земље крај реке од стране Савезног суда у Навараију (Navaraí).

 

Стога нам је јасно да само поступање Савезног суда ствара и повећава насиље против нас, игноришући наше право да живимо крај реке и око земље наших предака Pyelito Kue/Mbarakay. Очигледно је да је одлука Савезног суда у Навараију чин геноцида и још један вид вишевековног истребљења староседелачких народа, урођеника са територије Мату Гросу до Сул, односно, такво поступање Савезног суда само по себи нас уништава и истребљује.

 

Желимо да Влади и Савезном суду буде јасно да смо изгубили сваку наду у достојанствен живот без насиља на нашој земљи, те више не верујемо у бразилско правосуђе.  Коме да пријавимо то што су нам животи угрожени? Ком правосудном органу у Бразилу кад и сам Савезни суд ствара и подстиче насиље против нас? Проучили смо нашу садашњу ситуацију и закључили смо да ћемо сви врло брзо умрети. Немамо и нећемо имати могућност да водимо достојанствен живот ни на обали реке ни далеко одавде.

 

Овде смо улогорени, на 50 метара од обале реке, где су преминуле  четири особе, два самоубиства и две смрти као последица пребијања и мучења од стране наоружаних бандита који чувају нашу земљу.

 

Живимо крај реке Хови више од годину дана, без икакве помоћи, изоловани и окружени наоружаним насилницима, и издржали смо до данас. Једемо само једном дневно. Кроз све ово смо прошли да бисмо повратили замљу наших предака Pyleito Kue/Mbarakay. Уствари, веома добро знамо да су у срцу те земље сахрањени наши дедови, бабе, прадедови и чукундедови, тамо је гробље наших предака.

 

Пошто смо свесни ових историјских података, желимо да умремо и да будемо сахрањени са нашим прецима, баш овде где смо и сад, те тражимо од Владе и Савезног суда да не наређују наше избацивање, већ да објаве нашу колективну смрт и да нас све овде сахране.

 

Молимо да, једном за свагда, прогласе наше потпуно уништење и истребљење и да пошаљу неколико трактора који ће ископати велику рупу у коју ће бацити, а затим и покопати наша тела.  Ово је наш захтев судијама Савезног суда. Сада чекамо одлуку Савезног суда. Прогласите колективну смрт Гарани-Кајова заједнице из Pyelito Kue/Mbarakay и сахраните нас овде. Ми смо одлучили да одавде не идемо ни живи ни мртви.

 

Знамо да су нам шансе да живимо достојанствено највеће овде, на нашој земљи. Ми смо већ довољно пропатили, претрпели смо масакр и умиремо брзо. Знамо да ће савезни суд хтети да нас удаљи са наше обале, али ми нећемо отићи. Ми смо стари, домородачки народ са дугом историјом, те смо једноставно одлучили да сви умремо овде. Више немамо избора, ово је наша последња опција пре једногласне одлуке Савезног суда у Навараију, у држави Мату Гросу до Сул, у Бразилу.

 

С поштовањем,

Гуарани-Кајова заједница из Kue/Mbarakay

Превод: Jeлена Блажић

baner