Home Вести Балкан Дан примирја – сећање на страдање и победу Србије

Дан примирја – сећање на страдање и победу Србије

691

Да ли, уочи стогодишњице Првог светског рата и могуће ревизије историје, пропуштамо прилику да себе и друге подсетимо на тадашње жртве.

nik-kleg,-dacic

Штета што премијер Србије Ивица Дачић, током недавне посете Великој Британији, на реверу није имао значку „Наталијина рамонда” која је од прошле године српски симбол који се истиче током обележавања државног празника, Дана примирја у Првом светском рату – 11. новембра. Ник Клег, заменик британског премијера, током сусрета с Дачићем, на реверу је носио стилизовани цвет булке, дивљег мака, симбол којим грађани Велике Британије одају почаст жртвама Првог светског рата поводом Дана примирја. Ко зна, можда би неко од новинара питао Дачића каква је то значка коју носи, па би то била добра прилика да се британска јавност, која с поносом држи до традиције, подсети на времена када су ова земља и Србија биле савезнице, и то баш сада када су све учесталији покушаји ревизије узрока тог рата.

Британци булку на реверу носе јер је, по предању, после крвавих рововских борби на Западном фронту на подручју Фландрије, где су изгинуле хиљаде британских војника борећи се с Французима против Немаца, први цвет који је никао после рата био црвено-црни цвет дивљег мака. Овај симбол носе и водитељи британских телевизија које се прате широм света, као што је Би-Би-Си, чиме је постао глобално препознатљив, а тиме и историјски догађај на које су Британци поносни.

Први светски рат за Велику Британију је по броју погинулих трауматичније искуство него Други светски рат. Британски губици у Првом светском рату били су вишеструко већи, дешавало се да у једном дану у биткама, попут оне на реци Соми, погине више хиљада војника. У знак сећања и поштовања према тим жртвама, Британци посебну пажњу посвећују Дану примирја, 11. новембру.

Србија је, имајући у виду број становника, поднела, процентуално гледано, и веће жртве од Велике Британије а у том рату пролазила је кроз величанствене и тешке тренутке. Српска војска на Колубари и Церу забележила је прве савезничке победе, али је касније земља ипак била окупирана, становништво изложено терору, а војска је била принуђена на повлачење у Грчку. Касније је пробијен Солунски фронт, Србија је ослобођена и створена је нова држава Краљевина СХС.

Међутим, после Другог светског рата, из идеолошких разлога заборављено је на српски допринос победи у Првом светском рату и та „амнезија” практично и данас траје (питајте људе у свом окружењу шта обележавамо у понедељак), иако је Дан примирја уведен као државни празник још 2005, а ове године први пут се и званично обележава нерадним даном (прошле године је то било по препоруци владе).

„Наталијина рамонда” као симбол којим обележавамо овај датум уведен је прошле године закључком Владе Србије, а на иницијативу председника Србије Томислава Николића. Симболика овог цвета је вишеструка. Углавном расте на истоку Србије, али и на планини Ниџе чији је врх Кајмакчалан поприште славне битке у Првом светском рату. „Наталијина рамонда” је позната и као цвет феникс јер и када се осуши, ако се залије, може оживети баш као што је и Србија васкрсла, оживела после свега кроз шта је прошла у Првом светском рату. Позадина амблема „Наталијина рамонда” је зелено-црна, што су боје Албанске споменице.

Прошле године није било времена за масовну дистрибуцију „Наталијине рамонде”, а у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике најављују да ће ове године, у сарадњи с Генералним секретаријатом председника, овај симбол бити доступнији грађанима, а носиће га државни званичници и телевизијски водитељи.

 Амблем „Наталијина рамонда”

Поводом предстојећег Дана примирја, у недељу 10. новембра у 16 часова, Гарда Војске Србије извешће почасну артиљеријску паљбу с Калемегдана. На сам Дан примирја, у понедељак 11. новембра, председник Томислав Николић положиће венац на Споменик незнаном јунаку на Авали, чланови владе одаће почаст жртвама крај Спомен-костурнице бранилаца Београда а представници бројних локалних власти на другим меморијалима. Све комеморативне свечаности почињу у 11 часова јер је примирје у Првом светском рату ступило на снагу 11. новембра 1918. године у једанаест часова.

—————————————————————————–

Одбор за обележавање стогодишњице рата

Влада Србије формирала је Организациони одбор за обележавање стогодишњице Првог светског рата на чијем челу је председник Србије Томислав Николић, а у њему су сви чланови владе, патријарх Иринеј и представници најзначајнијих националних институција. Остаје нада да ће овај одбор до следећег лета, када свет буде обележавао век од избијања тог сукоба, наћи адекватан одговор на покушаје ревизије узрока Првог светског рата, односно приписивања кривице Србији. Да, као поводом Дана примирја, не пропуштамо шансе да подсетимо друге на времена када се Србија борила на правој страни историје.

——————————————————————————

Продужени викенд због празника

Пошто је следећи понедељак 11. новембар нерадни дан, због обележавања Дана примирја, пред запосленима је практично продужени викенд. Запослени који буду радили следећег понедељка, по Закону о раду, имају право на увећану зараду, односно празничну дневницу, кажу у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике. Инспекција рада, а то се у пракси ради на захтев запослених, надлежна је да утврди да ли послодавац испуњава све обавезе према њима, па и ову која се односи на празничну дневницу.

Милан Галовић
Извор: Политика