Тања Гоцманац: Капуера осваја Београд

761

Тања Гоцманац промотер и практикант капуере упознала нас је са филозофијом и историјом те игре.
Оног тренутка када је након више од века постојања капуера постала легална у Бразилу, почетком XX века, су се појавила прва такмичења у облику суве борбе. Убрзо потом, капуера је почела да се развија као културолошки феномен, где су осим елемената борбе који су основе капуере, почеле да се појављују акробатика, дубље анализе саме игре, “маландрагем” – промишљеност, и обавезно познавање инструмената и ритмова.

tanja-gocmanac (1)

Тања Гоцманац се бави овом јединственом бразилском вештином пуних десет година у капуера групи Сензала.

– У децембру прошле године прославила сам тачно 10 година тренирања и тренутно сам на плавом појасу, који је пети по реду, што је нешто мало мање од пола пута до оног највишег појаса, али ме чека јос много много посла. Иако сам почела да тренирам капуеру рекреативно, временом сам схватила да је она оно чиме желим да се бавим у животу. Након првог одласка у Рио де Жанеиро 2008. године на месец дана предавања и тренинга сам добила лиценцу за рад са децом и адолесцентима од стране Капуера Асоцијације Барра Пулмао, асоцијације мог Мајстора, и убрзо по повратку сам почела да држим тренинге у дечијим групама у Београду, али и у Британској Интернационалној Школи као експерименталну ваннаставну активност, коју држим и данас. Током година је најмлађих интересената било све више па су се и групе шириле и множиле, заједно са другим интернационалним али и државним школама које су нас и саме тражиле, и то ме је навело да већ након две године, 2010., одем поново у Бразил, на сам извор капуере и унапредим своје знање. Осим знања, развила сам и своје вештине капуере, научила сам да играм самбу и да свирам различите инструменте и ритмове, али и стекла нове пријатеље, упознала њихову филозофију, живела са њима. У међувремену сам била и део организације два највећа догађаја у свету капуере, под вођством Местре Пулмао-а, “Недеља Бразилске Културе”, 2009. и 2011. године, на којима је тренинге и предавања држало 40 капуериста и историчара директно из свих делова Бразила и кроз које је прођло око 250 гостију из земље и целог света.

Да би било јасније, у капуера групи Сензала (која је најраспрострањенија капуера група на свету) постоји 10 појасева који означавају ниво знања и оквирно време тренирања, а највиши, Мајсторски појас, је црвени. Јако озбиљно се капуеристи посвећују својим многобројним пројектима у Србији, више од појединих спортова који су много популарнији. Енергија београдских капуериста је сјајна!

tanja-gocmanac

Да ли раст интересовања за капуеру има везе са помодношћу или мисиш да се на овим просторима заиста разуме и прихвата филозофија ове вештине?

Јесте, капуера је све популарнија. Као и све што је ново или релативно ново, привлачи оне који би да буду у “тренду”‘, па таквих има и у капуери. Али драж капуере је управо та што оставља велики спектар могућности; било да желиш да је тренираш рекреативно, ради своје кондиције и линије, или због акробатике, или због елемената борбе и самоодбране, или због њене музике и полетности, или би да уђеш дубље у саму филозофију покрета и њене историје, или пак само да се хвалиш како тренираш капуеру – може! За популаризацију капуере у Србији је најзаслужнија сличност културе и историје наше земље и Бразила; ратови, богатства и сиромаштво, економске, политичке и култрурне турбуленције у кратком временском периоду остављају своје последице, а народи Бразила и Србије се веома слично носе са тим. Упркос свим спољним факторима, Бразилци, као и ми су у души веома дружељубив, отворен, весео, веома поносан и по мало инатан народ, који држи до својих корена и обичаја. О свему овоме капуера и говори у својим песмама, музици и покретима, и то осетити на сваком тренингу, у свакој “игри” капуере, управо јер је баш та капуера имала главну улогу у ослобођењу бразилског народа од ропства 1800-их година.
увеличај

Рекла си ’’игра’’ капуера. Да ли је испавније игра капуера или борба капуера?

Игра капуера је исправно, ми не користимо термин борба у капуери.

Зар се капуера не води као спортска вештина? Да ли је то званично спорт или плес заправо?

Врло је јасно зашто се људи често збуњују по питању категоризације капуере, јер не познајемо пуно активности које у себи садрже и борбу и акробације и плесне покрете и музику и песму и историју… Ако узмемо у обзир да је плес игра уз музику и ритам, у пару или не, без покрета који могу “нашкодити” партнеру или групи, онда капуера није плес. Тачније, капуера је борилачка вестина, која у основи ради на борбеним техникама које због акробација и музике која је краси, изгледа веома безазлена, а заправо није. Микс борилачких вештина које су утицале на стварање саме капуере далеко у прошлости, су јој дали ширину, па тако у капуери имамо ударце како ногама тако и рукама, обарања и елементе полуга, што у стојећем ставу што у партеру, и на свим тим техникама ми и те како радимо на тренинзима. У Бразилу конкретно, капуера се подједнако цени у свету културе колико и у свету спорта, јер кроз своје покрете преноси историју и културу једног народа.

 kapuera-grupa-senzala

О чему најчешће размишљаш док изводиш капуера покрете?

Током тренинга се трудим да се сконцентришем на покрете и поенту истих које нам Местре показује, па ми на самом тренингу не остаје много места за неко шире размишљање. Волим осећај који имам након доброг напорног тренинга када се осећам исцрпљено алии “рефрешовано” – како ми то волимо да кажемо- и физички и психички. На оним тренинзима када нисам у могућности да будем на паркету и тренирам као што је било након операције колена, где сам правила паузу од шест месеци, дођем да учим да свирам инструменте које користимо и тиме порадим на музичкој страни капуере. Ту ми се више пута дешавало да се загледам у своје колеге који тренирају и да помислим како је капуера моћна ствар, јер смо несебично прихватили њу и њену филозофију, ми који смо овде на тотално другом крају света од њеног родног места. Захваљујући њој, ја лично, сам остварила неке своје снове као што је упознавање других култура, одлазак у Рио, рад са децом, учење других језика и још много тога.

Последњих неколико година почела су и да се одржавају такмичења у капуери, наручито у Европи што је интересантно.

– Почели су да се појављују неки видови такмичења где се на пример оцењују само технике и стил, исто из жеље да се капуера представи првенствено као борба. Конкретно наша група Сензала нема такмичења, јер њени најстарији Мајстори не могу физички одвајати разнолике аспекте капуере који је заједно и чине оваквом каквом је познајемо.

Тања ће наставити да усавршава своје капуера вештине и своју будућност свакако види у овој вештини.

-У будуцности желим да напредујем што је више могуће у професионалном смислу, да усавршавам како борбене и акробатске технике тако и технике квалитетног предавања и држања тренинга, нарочито деци, јер тренирати и преносити знање су две различите ствари. Циљ ми је, ма колико превише амбиционо звучало, да кроз капуеру учествујем у побољшању нашег друштва учећи наше најмлађе вредностима и позитивним погледом на свет, јер једино негујући и улазући у њих водимо рачуна о будућности. Капуера носи много тога доброг које они могу понети са собом кроз живот а не само користити на тренинзима; да поштују себе и друге, да окушају и науче шта је победа а шта пораз, да не буду себични и да граде спортски дух и дисциплину и да буду фер плеј играчи, како на паркету тако и у животу. И све то кроз њима најближе – игру, покрет, музику, смех. А после толико времена проведених у капуери, гледам како својим позитивним ставом она помаже у стварању новог живота, онако из “прве руке”, гледајући моју ћерку – закључила је на крају разговора Тања.

Фејсбук група www.facebook.com/decacapoeira

Катарина Јонев


Comentarios

НЕМА КОМЕНТАРА