ХРАНА КАО ШИФРА

813

ana berbakovОдувек сам волела да кувам. Као дете, играла сам се напољу са сестром прављења пита од блата, сармица од песка, колача са каменчићима. Како сам одрастала са све већом пажњом посматрала сам шта су радиле моје прабака и бака и шта ради моја мама данас. Прабака би из свог дворишта брала паприку, лук, купус или какво сочно зеленило које би се у експрес лонцу споро кувало са добрим комадима телетине и прасетине. Онда би га, након кувања, сервирала у бели сервис са пурпурним ружама, поставила пун сто тањира, чаша и свежег хлеба, а било је ту и тацнице за маце. Из кухиње би свирао стари транзистор и то префињен глас Љиљане Петровић и песма о бикинију са жутим тачкицама, а из белог сервиса би се ширио мирис домаћег купуса са флекицама. Волела сам тај мирис, те тачкице и флекице.

Намерно сам направила овај увод како бисмо се сви на трен вратили у прошлост и поново осетили мирис добре кухиње. Мој саговорник, Зоран Ристановић је такође део ове приче из давнина, али тада није могао ни да наслути да ће постати један од креатора добре хране.

1. Зоране, реците нам нешто о себи, где сте рођени, одрасли, које сте школе завршили и чиме се сада бавите?
terenРођен сам у Чачку, у центру града. Одрастао сам на улици. У ретким ситуацијама имао сам додир са селом, повремено само као дете. Али увек сам маштао о природним стварима. И у данима када сам седео по баштама градских кафића осетио сам да има нешто лепше, једноставно живот ми није био испуњен, а асфалт и улица су давале једну дозу сивила у мени и тежњу ка природи. Онда сам одлучио да дискотеке и кафиће заменим природом, вратио сам се на очевину, средио кућу, имање и то 6.октобра 2000. године. Нисам насео на причу о лепом обећавајућем животу, већ сам ствари пратио онако са стране. Тада сам имао 25 година и одлучио да све то заменим природом и то на пет километара од центра Чачка. Ту сам засновао породицу, добио троје деце у жељи да они одрастају здраво, на чистом ваздуху, на чистој води, у природи, на здравој храни. Ту сам направио једно прелепо игралиште за сву децу из краја, које уопште не личи на сеоску ливадицу, па се и туристи могу одмарати ту. Бавим се декорацијом ентеријера и термоизолацијом, и то врло успешно, а хоби о здравој храни и мала производња која је била у почетку, порасла је у велики посао од 1,5 хектар органске производње.

Игралиште за децу

2. Шта Вас је привукло оваквом начину живота и чему тежите при свом избору?
Тежња је здрава и срећна нација, а једино право богатство је дечији осмех. Све остало је споредно.

3. Да ли су Ваши корисници задовољни Вашим производима? Да ли Вам је критика склона?

Моји корисници су изузетно задовољни и више него што сам очекивао. Није ми циљ да идем на квантитет, већ обраћам пажњу на квалитет. Потражњу имам пет пута већу од производње, али остављам простор и другима да се овим баве. Мени је довољно и оволико, а критике радо прихватам. О њима ћемо када их буде било.

4. Шта мислите о подели мишљења да је храна стратешко оружје или лек који живот значи? И да ли је могуће провући паралелу измедју та два дијаметрална супротна мишљења?

IMG-20140314-WA0020Храна је вековима утицала на историју човечанства, на веру, на ратове, на живот и смрт. Узмимо само вештачки изазване глади на Балкану и погледајмо вековима уназад шта се све радило на овим просторима. Ево на пример, да би се променила вера Срба у Ислам то је рађено изгладњивањем и повластицама. Ратови су се водили и дан данас се воде око хране. Сматрам да циљ, и оно намерно и лукаво ратовање, од стране великих светских центара је да се човек не уништи, већ да се човеку омогући што дужи а што болеснији живот. То сам скоро прочитао у једном америчком часопису и мислим да је време да се пробудимо.
Зоран са поцасним конзулом у Перуу Мирком Радовицем, који је заједно са дијаспором из Латинске Америке донирао средства за мотокултиватор

5. Не чини ли Вам се да је способност разумевања за појам „здрава храна“ готово исто толико тежак као и способност стварања те хране?

Мислим да људи и даље не схватају, не зато што неће већ не разумеју, колико је тешко створити здраву храну. У свакој земљи света постоје субвенције за производњу хране, а посебно субвенције за органске произвођаче. Код нас је то супротно – од државе имам 0,0 динара, а најневероватније је то што ја за свако питање у писменој форми које упутим Министарству пољопривреде морам да платим 800 дин. И то је туга.

6. Никад се толико, као у последњих десет година, није говорило о штетности хране. Да ли је то неповерење у произвођаче хране или израз крајње рационализације односа према самој храни?

Никада се толико није тровало као у последњих 10 година. Зато и влада велики хаос. Али, нажалост велики центри моћи и заговорници ГМО и пестицида намерно прећуткују ту тему, па и доктори, који су школовани, скрећу вам пажњу на неке треће ствари и готово никад не говоре о храни. Храна је пуна отрова и хемије, а контроле нема ни са једне стране.

7. Реците нам како Ви гледате на борбу нових ГМО генерација у прехрамбеној индустрији?

ГМО храна је опасност по човечанство. Она се налази под редним бројем један. Штетнија је од било ког оружја, а сваки дан нам је у рукама и стомаку. Да је то добро државе би се бориле и тражиле да добију то семе и ту храну, али насупрот томе државе се боре против тога. Велике пропаганде се врше, велики новац је у питању, савест моћника не постоји а капитал им је и морал и савест. Једноставно са тим оружјем ће владати народом, као једним залуталим стадом. А ако мене будете питали, свакоме могу да покажем да се на природан начин може добити и бољи и већи производ од ГМО и то без иједног пестицида.

8. Масовни медији, посебно интернет и телевизија, свакодневно сервирају информације о тзв. новој храни, не мислите ли да постоји једна врста диктатуре, с обзиром да је та храна јефтинија од ове коју Ви производите?

Терор се врши масовно и свакодневно, и јавно и тајно. Једноставно ми нисмо нека нова врста људи на планети да би нам се сервирала нова врста хране. Ни биолошки ни генетски ми не можемо и не смемо то прихватити.

9. Каква су искуства Вас као произвођача органске хране о месту продаје хране на јавним местима и, уопште, о сарадњи произвођача и продаваца?

органска-хранаОрганска храна захтева посебан простор у маркетима или на пијацама. Ни држава ни градови (локалне самоуправе) немаре за тим, то њих не интересује. Они се боре за себе и корумпирани су да провуку ГМО или неконтролисано прскање – замислите само да поврће које је у продаји прска се обавезно десет пута, а воће и до двадесет пута годишње – а што је најгоре убеђују народ да то није штетно. Што се тиче купаца најзадовољнији су они који дођу и купе, јер они немаре да ли је то здраво или не. Нажалост, легална места за продају органске хране не постоје осим у специјализованим радњама, а ја је нећу отворити за сада јер не желим држави да плаћам порез од 25% и на тај начин да се придружим већини. Уместо тога било би лепо да држава подржи такве произвођаче у виду субвенције. Али, пошто, држава не постоји између произвођача и продавца то ме на крају крајева и чини срећним, јер могу неометано да радим и стварам.

10. Ако је у вину истина, шта је у храни?

Ако је у вину истина, у здравој органској храни је наше здравље, среца и наши животи.

Пише: Ана Бербаков-Анее


Comentarios

НЕМА КОМЕНТАРА