Home Вести Дијаспора Амбасада у Мексику зврји празна

Амбасада у Мексику зврји празна

772

Наша амбасада, једна од највећих из доба Југославије, налази се на једном од најотменијих места у Мексико Ситију, а зврји празна и не користи се да побољша слику о Србији у Латинској Америци

436382_080312c1_f
Višeslav Simić, univerzitetski profesor u Meksiku

У Мексику данас живи око 3.000 Срба, још нису организовани, али на том пољу тренутно делује професор универзитета Вишеслав Симић. Он је од пре четири године становник Мексико Ситија. На Институту Текнолохико де Монтереј предаје на одсеку за друштвене студије и хуманистичке науке. Засад српска заједница у Мексико Ситију нема ни цркву, ни библиотеку, нити се окупља око амбасаде, али је професор Симић решен да ускоро организује Србе у регистрованом удружењу.

Како живи српска заједница у Мексику?
– Нисам још успео да сазнам прецизно када је први Србин дошао у Мексико. Са групом пријатеља тренутно се трудим да се боље организујемо, али у томе не учествује српска амбасада у Мексику. Проблем је, по мом мишљењу и искуству, немар српских дипломата, и у Београду и у Мексику. Из Београда нам нису неколико пута ни слали амбасадоре на дуже периоде. А и они који су тамо били су прилично безличне и неактивне особе, или нису били заинтересовани за рад и организовање својих грађана, иако би то требало да им буде један од главних послова.

Колико су Срби интегрисани у мексичко друштво?
– Огромна већина оних које познајем веома је успешна, поштована и активна у мексичком друштву. Нарочито бих истакао двојицу колега, др Дејана Михаиловића из Новог Сада и др Миленка Панића из Бањалуке, који су изузетно познати у Мексику. Михаиловић је нарочито поштован као медијска личност, јер већ више од 20 година представља Србију на мексичкој телевизији и радију, много више и боље од наших дипломата. Тамо је и један старији господин, Ник Петровић, угледни и поштовани бизнисмен, а и млада докторка уметности Маја, др Сања Савкић. Има још неколико професора, тако да сам већ чуо студенте који кажу да се од Срба не може побећи на мексичким универзитетима.

Да ли су међусобно повезани?
– То је за сада неформално, али смо почели да радимо на регистрацији удружења како бисмо то дружење и формализовали, нарочито због већих могућности за помоћ Србији. Иначе, најчешће се налазимо у ресторану Састајалиште (Ил Ритрово), чији је власник Драган Скочић. Налази се у једном од најбољих делова Мексико Ситија, и важи за један од најбољих ресторана италијанске хране. Ту увек можете наићи на неког Србина, или бар добити информацију како да се са Србима у Мексику повежете. Надамо се да ће нова организација бити много ефикаснија, и у политичком и у економском погледу, радиће на бољим односима Србије и Мексика, а нарочито на одбијању Мексика да призна отимање Косова и Метохије. Колико је мени познато, у Мексико Ситију нема српске цркве, али скоро сви православци се окупљају у руској цркви. Мексико потпада под српску епархију Западноамеричку, владика Максим је долазио у посету и служио литургију у руској цркви.

Где и како Срби у Мексику најефикасније лече носталгију?
– Најчешће по кућама и у већ поменутом ресторану. Нема библиотеке, ни неког клуба, али ја бих волео да видим српску амбасаду (иначе огромну и веома удобну) отворену и активну у том погледу, а не само за неколико званичних празника државе. Ми, професори, предлагали смо појединим амбасадорима да се један део амбасаде користи за семинаре, скупове посвећене Србији, и за дружења Срба (књижевне вечери, гледање филмова, научне расправе), али нико није на то реаговао. Предлагали смо да укључе наше мексичке студенте као приправнике волонтере (значи, бесплатна, стручна помоћ, нарочито у смислу шпанског језика), али ни то није прихваћено.

Шта вам недостаје да бисте се боље организовали?
– Наша амбасада, једна од највећих из доба Југославије, налази се на једном од најотменијих места у граду, а зврји празна и не користи се да побољша слику о Србији у Латинској Америци. Пошто на свим важним универзитетима има наших професора, могли бисмо да организујемо и научне скупове о економским потенцијалима Србије, и да повећамо комуникацију и размену између Србије и Мексика. Надам се да ће поставити одговарајуће дипломате и да ћемо се преко Мексика повезати и са другим земљама Средње Америке које су исто тако занимљиве, богате и имају много потенцијала за сарадњу са Србијом.

Светски путник

  • Вишеслав Симић је рођен 1965. године у Трстенику. Студирао је на Факултету политичких наука, међународни смер, у Београду, а пред крај студија, 1988. године, одлази из Београда у Америку. У Колораду је дипломирао на смеру међународни односи и специјализовао се за Средњу и Источну Европу. Магистрирао је у Шпанији, а докторирао у Сједињеним Америчким Државама. Универзитетски је професор.
  • Од 2010. живи у Мексику, где предаје више предмета: историју Северне Америке, геополитику, основе међународних односа, пројекте друштвеног развоја, религије и глобализацију, међународне организације и институције. Такође је тренер студентског дебатног клуба.
  • Пре Мексика живео је и радио у САД, Русији, Грузији, Јапану, Аргентини, Бразилу, Уругвају, Перуу…
  • Није ожењен и нема деце.

 

Како Мексиканци прихватају странце?
– Мексиканци су веома присан, топао, отмен и префињен свет, који радо и искрено пригрли странце. Пошто смо по темпераменту слични, Срби и Мексиканци се веома добро друже и постају искрени пријатељи. И ми смо имали дугу историју покореног и обесправљеног народа, где смо понижавани и експлоатисани само због вере, језика, нације и расе, па тако нисмо развили ону одбојност какву осећају Латиноамериканци када се друже са Англосаксонцима и другим империјалистичким народима, који их виде као ниже од себе.

Које бисте занимљивости испричали из мексичко-српских односа…
– Мени су најупечатљивији они моменти када ми, на пример, седимо увече у башти омиљеног ресторана, смејемо се и шалимо на српском, слушајући нашу музику, а Мексиканци који пролазе улицом приђу и кажу да не разумеју речи, али да осећају да смо припадници једног добродушног, племенитог народа. А они који седну да поделе који залогај са нама, кажу да би могли да се у Србији осете као код куће.

На које све проблеме у Мексику наилазе новодошли Срби?
– За разлику од САД и земаља ЕУ, где баш много нашег света одлази, у Мексико се долази или на школовање или на неки већ унапред уговорен посао, тако да нема оних болних прича о нашим људима који се баш пате и једва сналазе за живот. Наши људи веома брзо науче језик и могу да се уклопе у друштво без великих проблема. Храна је исто тако укусна и обилна, па нема оних типичних жалби наших људи као у САД. Један од проблема је то што је град баш огроман па има и много сиротиње која циља странце, погрешно верујући да су сви белци богаташи, па може доћи до пљачке. Ипак, здрав разум и пажња на улици довољни су да се то избегне.

Колико је Мексико интересантан за Србију у смислу сарадње?
– Верујем да је за Србију веома важно да се усредсреди на још веће развијање односа са Мексиком. То је огромна, богата и развијена земља. Потребно је превазићи стара уверења о заосталости Мексика. То је земља која је, попут Србије, прошла један буран развојан пут, и успела да огроман број својих становника извуче из беде, среди државну управу и убаци се у развијене земље света. Не само да је то друштво и цивилизација са богатом културом и историјом, и ту има много прилика за размену и сарадњу. Али, треба се усредсредити и на политичко-економске односе и то развити много више него што је до сада урађено. Ја бих у амбасаду у Мексику послао један повећи, стручан, радан, креативан и оптимистичан тим, и у сарадњи са Србима који живе у Мексику, радио бих нарочито на економским везама, а и на јачању политичке сарадње јер је Мексико лидер хиспаноамеричког света и многе земље следе међународну политику Мексика. Србији је изузетно важно што Мексико и даље, и поред свих притисака САД, из принципа, не признаје кршење међународног права и српског суверенитета на Косову и Метохији.

 (vesti-online.com)