Home Вести Свет ЕУ љута на Аргентину и Бразил

ЕУ љута на Аргентину и Бразил

847

rusia y america latinaБрисел прозива Латинску Америку за непоштење зато што ускаче са својим производима на руско тржиште.

Русија неће гладовати зато што је увела забрану увоза прехрамбених производа из ЕУ, САД, Канаде и Норвешке, јер ће се земље Латинске Америке побринути да им на трпези ништа не зафали, упркос порукама из Брисела да „то није поштено”. Аргентина, Бразил, Чиле, Перу, Уругвај, Еквадор, који су велики произвођачи меса, рибе, воћа и поврћа, већ су незванично проглашени највећим добитницима затезања односа између Русије и Запада. Међутим, Европска унија им замера да профитирају од тренутне ситуације са санкцијама. Као да профит није владајућа сила која обрће цео свет. „Можемо да разумемо да поједини произвођачи, извозници и приватне компаније траже нова тржишта за своје производе, али не можемо да схватимо како то да их владе ових земаља подржавају”, рекао је један високи дипломата из Брисела, а цитирају га готово сви медији из 28 земаља ЕУ које су погођене контрасанкцијама из Москве. И док се са руске границе враћају камиони са товарима воћа и поврћа, а земље ЕУ организују хитне разговоре о томе како да надокнаде новонастале губитке, Брисел упозорава Латинску Америку да је Москва „несигуран и слаб трговински партнер и да ће ступањем са Русијом у краткорочни економски однос изгубити много дугорочније и поузданије партнере”. Латинска Америка не осврће се на гунђање из Брисела, нити прихвата оптужбе да игра прљаву игру. Бразил је овластио 90 својих кланица да одмах почну да пакују пилетину, говедину и свињетину и испоруче их у Русију. Обиље најбоље морске рибе и разноврсних шкољки, ракова и хоботница кренуло је за Москву из Чилеа, одакле стижу вино, грожђе и авокадо. Аргентина појачава своју понуду воћа, поврћа кикирикија, сира и говедине, а Уругвај и Еквадор такође не маре за намргођени Брисел и Вашингтон… Препакују се банане, свеже цвеће, кафа, чајеви, шумско воће, какао и чоколада, шећер, алкохолна пића и воћни сокови. Русија се после распада Совјетског Савеза трудила да снабде своје празне рафове свим врстама хране из целог света. Како је расла средња класа, тако је Русија постајала значајан увозник, не само основних животних намирница, већ и специјалитета из егзотичних крајева. На врсте хране које су обухваћене садашњим једногодишњим санкцијама Русија је прошле године потрошила 25 милијарди долара, а трећина тог новца утрошена је за исплаћивање увоза из земаља ЕУ и САД. Брисел је потпуно у праву. Латинска Америка је спремно дочекала шансу за велики бизнис и без трунке гриже савести спремна је да испоручи Русији све што јој треба, и више од тога. image53e37cf826f801.23020586 То ће посебно добро доћи Аргентини која је због спекуланата у такозваним лешинарским фондовима на ивици банкрота. Аргентина је пре две године извезла прехрамбене производе у Русију у вредности од милијарду долара. Већ прошле године размена између „стратешких партнера”, Аргентине и Русије, нарасла је за више од 30 процената на 2,63 милијарде долара, према подацима заједничке аргентинско-руске привредне коморе. Аргентина је у оба светска рата у којима није учествовала хранила зараћене стране и увек, чак и у банкроту, имала је велики суфицит у размени са иностранством. После тих ратова у државној банци у Буенос Ајресу није се могло проћи од нагомиланих златних полуга. Буенос Ајресу не пада на памет да се солидарише са ЕУ или САД и да не искористи ову шансу за добар посао. Уз све остале земље из ближег и даљег окружења, укључујући и Србију, руски министар пољопривреде Николај Фјодоров поменуо је да су земље Латинске Америке јако тржиште које куца на руска врата. Са друге стране, преговори ЕУ са групама латиноамеричких земаља око лакшег приступа њихових производа на европско тржиште трају већ петнаест година без икаквих опипљивих резултата. Сада Брисел покушава да се позове на моралне принципе и да убеди Јужну Америку да њихова трговина са Русијом није у складу са принципима лојалности. Владимир Путин и Си Ђинпинг су пре мање од два месеца обишли неколико латиноамеричких земаља и са њима потписали низ договора о трговинској размени и ближој политичкој сарадњи. Терен за случај да се заоштри трговински рат против Русије већ је био припремљен. Сада ће америчко задње двориште преузети на себе послове САД и Запада. То је отворено потврдио аргентински функционер Хорхе Капитанич који је упркос протесту Брисела рекао да ће држава подржати приватни сектор како би могао да одговори свим потребама руског тржишта. Заједно са осталих неколико латиноамеричких земаља, они ће попунити празнину насталу руском забраном увоза хране из ЕУ и САД. А то је, кад се претвори у новац, сума од више од пет милијарди долара.

Зорана Шуваковић
politika.rs