Истинске отаџбинске прославе у Чилеу

625

Fiestas-Patrias-2013Од многих ствари које уједињују нас Чилеанце, као прву бисмо могли да набројимо националну селекцију. На какав само начин извикујемо химну – јер ми је не певамо, извикујемо је – током сваке утакмице наше селекције. Срце нам излази на уста сваком приликом, независно од ривала. Има још један моменат када певамо нашу химну енергично: током наших државних прослава (празника). И како ли је само певамо! Једна статистика каже да то чинимо 8 пута током прославе, независно од стања(или од државе). Наша химна, наравно, достојна је да увек буде извођена, али још и више када нам долази у сусрет Осамнаести (18 септембар). Време прослава, време комеморација.

Bailando_en_la_fonda

У Чилеу, „Лас Фиестас Патриас“ (Отаџбинске Прославе) славимо да одамо почаст процесу добијања независности, који нас је претворио у Државу једне независне нације, стога у време датума прославе, истичемо се као добри Чилеанци у слављењу националног идентитета: начинима као што су певање химне и истицање националне заставе. Један идентитет који нам произилази из чињенице да смо земља местика, земља која је наставила да еволуира у свом идентитету, традицијама и обичајима заборављајући једне и прихватајући друге. Али нема никакве сумње да је то датум који нас уједињује, и та уједињеност је оно што нас је начинило јачима у прошлости да бисмо успели у променама које су Чилеу биле неопходне.

File_201191695813
Од тог Чилеанаца који слави процес сопствене независности, потиче неумољива борба „чиленсис“ у потрази свог места у својој сопственој земљи. На начин како су то чинили и чине Мапуче Индијанци, занемарени (изоловани) на вољеном југу Чилеа. Та борба је данас оличена у протестима : протести на универзитетима због образовања, протести на улицама различите природе, протести на терену у потрази за једним достојним домом. Када „систем“ не функционише стижу протести! Тако је то у једној централизованој земљи као што је наша, али са 4.200 км удаљености са једног на други крај државе, неједнакост почиње да се показује, тада, као део нашег садашњег и савременог Чилеа, али којој морамо брзо да се супроставимо, да се не би раширила још више!

campamento
Та неједнакост коју трпимо, са сигурношћу се проживљава на најрањивијим местима: камповима. Али људи у њима не престају да славе овај заједнички датум уједињености и националног поноса. Породице које живе у камповима траже на неки начин да прославе ове празнике, узвисујући своју отаџбину из дана у дан вијорећи заставу, вијори се сваки дан и певајући химну која уздиже слободарски позив, са сопственим поносом који даје захтев за поновним социјалним укључивањем чилеанца, онога који слави истинске отаџбинске празнике.
Надајмо се да ће овај датум да нас уједини и да учини да разумемо оне око нас, између толико мржње, да заиста више не бисмо имали кампове у Чилеу и да бисмо били та толико жељена „срећна копија Раја“.

Превео за Сербиос Унидос Аљоша Беланчић


Comentarios

НЕМА КОМЕНТАРА