Home Вести Дијаспора Београђанин директор у Гуглу за Јужну Америку

Београђанин директор у Гуглу за Јужну Америку

848

Београђанин Александар Чигловски (39) већ десет година живи у Сантјагу, престоници Чилеа, ради у Гоогле-у као директор операција дата центра за Јужну Америку и у браку је са Дејзи Андреом Њанкупан Чигловски (32), из града Виљарика. Емотивну везу са Чилеанком италијанско-немачко-индијанског порекла озваничио је 2011. године у Београду, пред матичарем и пред свештеником, у цркви Светог Марка. Тада су крстили старију ћерку Катарину, а у међувремену се родила и Јелена, која, за разлику од старије сестре, још увек није била у Србији.

DSCN0517_450x600

– Обе су рођене осмог марта, Катарина у марту пуни пет, а Јелена три године. Имамо и „нану“ која их чува док ми радимо. Катарина прича и разуме српски, шпански јој иде лакше, док Јелена разуме нешто, али још не прича јасно. Јуче нам је дошла моја мајка из Србије као појачање за поправку српског језика. Купио сам јој лаптоп и научио је да користи скајп и неке друге програме, па се тако и чујемо кад је у Србији. Било је тешко да је убедим да почне да га користи, али сада је нераздвојни део њеног живота. Једино сам разочаран што су временом контакти са пријатељима из Србије постали су све ређи, а последњих година скоро никакви – прича ми Александар и сећа се како је отишао из Србије.
– Као дипломирани машински инжењер мислио сам да сам тиме завршио велики посао и да ћу одмах почети да радим. После неколико година разочарања и несналажења у систему, решио сам да одем у иностранство. Син мамине пријатељице и кум на Катаринином крштењу, који је живео у Чилеу, помогао ми је да се тамо запослим.

DSCF8096_800x600

Породица Чигловски живи у стану у Сан Мигелу, који су успели да откупе у последњих десет година, а ускоро планирају да купе имање у Батуку, где би волели викендима да уживају у кући са базеном.
– Чиле има веома пријатну климу, стабилну економију и доста могућности за професионални развој. Људи су пријатни, забавни и имају веома леп смисао за хумор. Чилеанци су типични Латини – увек спремни за игру и забаву. Овде нема позирања као у Београду, а када им кажете да нисте расположени за игру, они се шокирају. Једино на шта се тешко навикавам је неодговорност и нетачност Чилеанаца. Ни чести земљотреси нису пријатни, али мислим да сам се на то чак навикао. Смета ми и дугачко радно време од девет сати, а пошто се доста ради, мало времена остаје за друге ствари.

Александар је раније долазио у Београд сваке друге године, а откад му је у септембру 2011. преминуо отац, није био у посети Србији.
– Моја мама је живела код нас две године, вратила се у Србију и сада је поново дошла у Чиле. Оцу сам барем успео да приуштим то задовољство да види свадбу свог сина јединца. Жао ми је што није могао боље да упозна Катарину и Јелену и да види да сада радим на важној позицији у Гооглу – искрен је.
У овом тренутку у Чилеу је лето и топло је, али, објашњава ми Александар, асфалт никад није врео као у Београду. Сантјаго има пустињску климу и велике варијације температуре у току дана, а ујутру и у току ноћи, и лети може да буде хладно. Зими температура ретко пада испод нуле, а киша пада неколико пута годишње. Једина мана, по Александровим речима су, високо УВ зрачење и земљотреси.
– Храна је веома добра и другачија од српске. Овде се једе доста рибе, морских плодова, поврћа и разног воћа (ћиримоја, манго) и телетина. Успевам да, с времена на време, Чилеанцима спремим нека наша јела – гибаницу, проју, подварак, ћевапе и руску и пилећу салату. Одушеве се, али не могу да једу много, јер се брзо засите. Наша храна им је тешка, али веома укусна. Недостаје ми српска храна, јер овде не могу много тога да нађем.

Питао сам Александра како ће прославити Божић у далеком Чилеу.
– Моја мајка је мађарског, а отац је био руско-српског порекла, тако да смо у Србији славили и православни и католички Божић и Нову годину. Ту традицију одржавамо и овде. А ако додамо и нашу славу 21. новембра прославама никад краја. Тада Чилеанцима представљам српску кухињу, али никако да их научим да се на славу долази без позива. После толико година, они ипак позову и најаве се, за сваки случај – каже Александар.

Текст Ненад Благојевић www.pricesadusom.com
Фото приватни албум