Home Вести Европа Путин повећао наталитет за „пола детета” по жени

Путин повећао наталитет за „пола детета” по жени

739

Сваког дана број становника Русије порасте за 185, што је доскора било потпуно незамисливо – може ли Србија извући поуке.

bebaputin

Првог дана по повратку у Кремљ, 7. маја 2012. године, руски председник Владимир Путин донео је такозване мајске указе. Реч је о 11 докумената, државних ресорних стратегија, које се тичу социјалне сфере, образовања, здравства, државне управе и дугорочне економске политике.

Последњи, једанаести указ, број 606, носи назив „О мерама за реализацију демографске политике РФ”. Према званичним подацима, за две и по године од ступања на снагу, „мајски укази” испуњени су тек 23 одсто, али је демографска стратегија већ сада надмашила очекивања. О чему се заправо ради, шта Русија чини за побољшање демографске слике и здравља нације и да ли се неки од ових рецепата можда могу применити и у Србији?rusija-grafika

Још у 2010. години, након деценије и по пада, Русија је први пут од деведесетих, када је годишње губила и до милион становника, забележила пораст њиховог броја, првенствено захваљујући непрестаном приливу имиграната. Тек 2012. дошло је и до позитивног природног прираштаја – број рођених премашио је, за око 5.000, број умрлих.

У 2014, просечно, сваки дан број становника Русије растао је за 185 душа. Негативне тенденције су заустављене, па зато „мајске указе”, којима је Путин започео трећи председнички мандат, треба посматрати као једну целину – сви заједно, они треба да обезбеде бољи, дужи и квалитетнији живот становништва.

Међу главним задацима из Путиновог указа бр. 606, налази се подизање до 2018. сумарног коефицијента наталитета на 1,75 детета по једној жени, што је за „пола детета” више него у рекордно ниској 1999. години, када је Путин дошао на власт.

Овај циљ је већ сада остварен, али је то и даље недовољно за просту репродукцију становништва, јер је неопходно повећати просек на више од два детета. Други кључни задатак је да се животни век повећа на 74 године, што тек треба да се постигне до краја деценије.

Предвиђено је да сваки регион Русије из свог буџета финансира такозвани дечји минималац, месечну новчану помоћ породици за треће и свако следеће дете, све до навршења треће године. Пре недавне девалвације рубље, „дечји минималац” просечно је износио око 200 евра месечно, сада је пао на 120, али то неће утицати на дечји стандард, јер се цене нису битније повећале.

Захтева се и хитно усавршавање миграционе политике и реализација програма социјалне адаптације и интеграције имиграната којих у Русију сваке године пристиже више од 300.000, како би им се олакшало формирање породице. Овде је реч о етничким Русима и осталим грађанима бивших совјетских република. Посебно је велики прилив из средње Азије и Украјине.

За жене је предвиђено обавезно породиљско одсуство у трајању од просечно пола године и за то време послодавац исплаћује зараду коју потом рефундира из државног буџета. По истеку породиљског, мајка или отац могу узети и додатно одсуство за подизање детета, у укупном трајању до његове навршене три године.

По истеку три године, мајка или отац морају бити враћени на исто радно место са кога су отишли на одсуство. Од тога, једна и по година рачуна им се у непрекинути радни стаж и у овом периоду држава из Фонда социјалног осигурања исплаћује и накнаду и пензијско и социјално осигурање мајци или оцу, и то не пада на терет послодавца.

Путин практично на сваком састанку са Владом РФ тражи извештаје докле се стигло са применом ових мера и кажњава за њихово неизвршавање. Њихова суштина је спој две основне тенденције: подизање наталитета и смањење морталитета.

Главна мера за подизање наталитета ступила је на снагу од 1. јануара 2007. године, са почетком додељивања „материнског капитала” женама које роде друго и свако следеће дете, у оквирном износу од око 10.000 евра по детету.

Исти износ предвиђен је и за мушкарце и за жене који усвоје друго и свако следеће дете, а ова средства користе се наменски, за побољшање услова становања, куповину аутомобила, стицање образовања или пензијску акумулацију.

Укупан износ ове помоћи, пре недавног пада курса рубље, износио је око 10 милијарди долара годишње и после осам година примене, сада се очекује његово укидање, али ће остати на снази друге олакшице.

Главна борба за оздрављење нације и повећање броја становника пребацује се на други терен – побољшања медицинских услуга и превенције оболевања. Велики продор остварен је 2009, када је просечни век подигнут за 1,2 године и наставио да расте, па сада већ досеже скоро 72 године.

То је, међутим, и даље далеко испод нивоа ЕУ и САД, али ниво буџетских улагања у здравство из године у годину расте и приметан је велики пораст броја медицинских установа са најсавременијом опремом доступном свим грађанима. Ове промене дешавају се веома брзо.

Како би се убрзале још више, у јануару 2014. усвојен је државни програм развоја здравства до 2020. године, којим је предвиђено финансирање од 33 билиона рубаља, што је по тадашњем курсу износило око билион долара, а сада је то око 550 милијарди.

Средства су намењена за побољшање здравствене инфраструктуре, формирање јединственог система превентиве, побољшање квалитета медицинских услуга и нивоа стручности медицинског особља, као и за повећање плата у целом систему здравства. Три најважнија правца су борба против кардиоваскуларних и канцерогених обољења и туберкулозе.

Постављени су следећи циљеви за наредних шест година, са очекиваним напретком између 30 и 50 одсто: снижење опште смртности на 11,4 људи на хиљаду становника, снижење смртности породиља и новорођенчади, снижење смртности од кардиоваскуларних обољења, у саобраћајним несрећама, и од канцера и туберкулозе, смањење употребе алкохола на 10 литара по становнику годишње, смањење пушења на 25 одсто становништва и међу малолетницима до 15 одсто, подизање реалне зараде лекара и медицинског особља са високим образовањем, за 200 одсто до 2018. године, а са средњим образовањем за 100 одсто. Коначан резултат свих ових мера треба да буде повећање животног века Руса на 74,3 године, до краја ове деценије.

Крим донео пораст

Према последњим подацима, Русија је 2014. године имала 146,1 милион становника. Овај број укључује и, у марту припојени, Крим са 2,3 милиона становника, што све заједно чини скоро три милиона више грађана него у претходној години. То је још мање од историјског максимума, 1993. године, када је у РФ званично живело више од 148,5 милиона грађана.

Бојан Билбија