Home Вести Балкан Одлазим из Србије и не враћам се

Одлазим из Србије и не враћам се

1357

Кад “Блиц” популаризује младе који одлазе из Србије и наводи како ће свој рад “боље да наплате” ван Србије, правећи се да је “забринут” одласком младих из Србије, “Блиц” директно доприноси бајци о одласку из земље као решење за све проблеме младих. Исти допринос имају и чланци о огромним платама у Норвешкој, Шведској и другим развијенијим земљама. И за неку сиромашнију земљу Азије или Африке би српска плата била луксуз, јер у Бангладешу можете да изнајмљујете стан за пар десетина евра, а у Београду је цена знатно већа. Тако ни у Канаду, ево, у Ванкуверу, рецимо, нећете наћи стан за изнајмљивање за 200 евра као што то можете у Београду, већ сте срећни ако нађете нешто за 1.000 евра. Кад се на то додају комуналије, храна, превоз и остали основни животни трошкови схватите да се и плата од 3.000 евра брзо истопи. А ни та плата вас не чека кад слетите. Зна се који послови су резервисани за имигранте. И о томе готово нико не жели да прича, првих пет до десет година у иностранству се прескаче у “причама о успеху”. И те успешне приче углавном укључују велике куће, аутомобиле, базене, све узето на кредит, а може да нестане за час ако се остане без посла. Посао који се ради да би се зарађивало, без обзира да ли има времена да се ужива у зарађеном. То је велики стрес. За стрес постоје разне пилуле, па није ни чудо што на западу врло либерално узимају лекове за смирење, чак их и деци дају кад су немирна. Знате ли колико људи у дијаспори сања да се врати у Србију? Више него што их има спремних то да признају најближима. Али не могу, што због кредита, што због деце која су се уклопила у западни систем из којег је тешко ишчупати се. Наравно, има и успешних људи тамо који су задовољни. Али то су људи који су прво покушали све да учине да се остваре у Србији и тек кад су схватили да овде они то не могу, отишли су, попут Николе Тесле и многих других, у земље које су пружале боље могућности за каријерно остварење. Они који кукају у Србији ће углавном да кукају и у дијаспори. А они који ништа не покушају у Србији, па оду у Немачку, десет година се муче, потруде се да успеју тамо и онда кажу “Ето, у Немачкој сам могао, у Србији нисам” само обмањују поштене људе који би покушали да остваре нешто у Србији и вероватно би успели, али одустају на почетку. Разлог због којег млади одлазе из Србије нису веће плате, већ атмосфера коју медији креирају, фабриковано размишљање да у Србији ништа не ваља и никад се ништа неће променити, те нема сврхе ни покушавати било шта. Оног тренутка кад се тај мит разбије, млади ће почети да верују у свој успех у Србији, више ће се трудити да се остваре овде, а оно што не могу сами, мењаће заједно са другим младима. Да ли бисте ви градили кућу ако би вам цело друштво, сви медији и многе познате личности до бескраја понављали да нема шансе да је овде изградите? Код неких проради инат, али већина би одустала. Зато престаните да слушате глупости, немојте да одустајете после прве препреке – уистину, у Србији их има много, али ако ми нећемо то да мењамо, нико други се неће борити за нашу земљу – размислите да ли желите да наслеђе вашег проведеног времена међу живима на овој земаљској кугли буде бежање од проблема и остављање земље у којој сте одрасли на милост и немилост оних који остају овде само да би је експлоатисали и рушили. Ништа у животу није лако, али наши проблеми су само наши и, што је најважније, решаваћемо их заједно. Останите ту, волите Србију, није идеална, али има пуно дивних ствари у вези ње, а што се тиче осталог – створићемо заједно лепшу Србију за све.

Борис Малагурски