Дипломатски односи између Југославије и Чилеа

101

Дипломатски односи између Југославије и Чилеа обновљени су 16. новембра 1946. године.

Између Чилеа и Југославије успостављени су, такође, присни и стални контакти путем разних друштвених, политичких и културних организација. На првом месту треба истаћи контакте са Јединственом централном радничком Унијом Чилеа и Социјалистичком партијом Чилеа.

Развоју овако присних односа много су допринеле узајамне посете истакнутих личности јавног политичког и културног живота двеју земаља као и представника привредних, политичких и културних организација и институција. Наша парламентарна делегација посетила је Чиле 1958, а чилеанска парламантарна делегација нашу земљу 1959. године.

У Чилеу је нарочито била запажена посета државног секретара за спољне послове Коче Поповића, 1962. године. Том приликом издат је заједнички коминике у коме је констатована истоветност ставова о низу актуелних међународних политичких проблема, нарочито о колонијализму, разоружању, рату и миру итд.

На културном плану развила се, такође, веома интензивна сарадња између две земље. Тако је нпр; 1955. године организована у Сантиагу изложба југословенске графике; затим је било неколико посета нашој земљи истакнутих чилеанских научника и културних јавних радника и стручњака; године 1960. била је организована недеља југословенског филма у Чилеу итд.

Нарочито значајну улогу у развијању културе сарадње између две земље има Чилеанско-југословенски институт за културу који је основан 1956. године при универзитету у Сантиагу и који организује редовна предавања о Југославији и југословенским достигнућима на пољу културе и науке.

Трговински односи

Трговински односи између две земље развијају се веома повољно иако су још далеко од стварних обостраних могућности и потреба. Први послератни трговински уговор са Чилеом потписан је 2. августа 1954. године у коме је предвиђена клаузула највећег повлашћења, робна листа од 4 милиона долара у оба правца, и манипулативни кредит од 300.000 долара. Почетком 1958. године потписан је нови споразум о трговинским односима између две земље који је у извесној мери изменио неке одредбе уговора од 1954. (манипулативни кредит повећан је на 600.000 долара) и знатно проширио структуру и обим југословенско-чилеанске трговинске размене.

Као резултат жеље и могућности за што већом трговинском разменом између две земље, дошло је до потписивања новог трговинског споразума између Чилеа и Југославије јула месеца 1963. године, којим се регулише међусобна трговина и питање пловидбе. Тим уговором предвиђа се осетно повећање робне размене, а Корпорацији за капиталну изградњу Чилеа и Југословенској банци за спољну трговину препоручује се да закључе аранжмане ради размене инвестиционих добара. Такође је констатовано да се услед обостраног привредног развоја двеју земаља може да прошири структура робне размене.

У послератном југисловенском извозу у Латинску Америку, Чиле заузима четврто место са 2,5% од укупне вредности извоза у то подручје и шесто место у југословенском увозу из земаља Латинске Америке са 1,7% од укупне вредности увезене робе са тог подручја.

 

Југословенски исељеници у Чилеу

Први Југословени искрцали су се на чилеанско тле негде око 1870. године и настанили се делом на крајњем југу Чилеа, где су се углавном бавили сточарством, а делом на северним подручјима богатим шалитром.

Највећа колонија Југословена на северу Чилеа била је у Антофагасти, где су излазиле и прве новине на српско-хрватском језику “Слобода” 1903. година. Касније, у  време велике светске економске кризе и наглог опадања производње шалитре наши исељеници се селе у централне делове земље и оснивају своје колоније у Сантиагу (где је 1894. године основано прво удружење наших исељеника под називом “Славјанско припомоћно друштво”) и осталим местима.

Данас у Чилеу има око 30.000 Југословена од којих је велика већина са отока Брача. Највеће њихове колоније налазе се у Антофагасти, Сантиагу, Пунта Аренас, а мање у Валпараису, Валдивији, Токопили, Коквимбу итд. На Магеланеском подручју (крајњи југ Чилеа) 60-70% становника су Југословени; недавно је (1957) у Пунта Аренас, главном граду ове покрајине, основана југословенска основна школа. Југоисточно од града Пунта Аренас налази се Порвенир, главни град чилеанског дела Огњене земље коме су прве темеље ударили наши исељеници и где је највећи део становништва југословенског порекла.

Централна организација југословенских исељеника у Чилеу је “Југословенси дом” у Сантиагу, затим добротворно друштво “Јадранска вила“,  “Далмација“, певачки хор “Јадран“, спортско друштво “Јадран“ итд. У Сантиагу су 1959. године југословенски исељеници основали Чилеанско-југословенску банку, која поред осталог има за циљ и унапређење економске сарадње  двеју земаља.

Наши исељеници у Чилеу били су пионири на разним подручјима привредног живота, нарочито у индустрији шалитре, поморству и трговини. Данас се они углавном, налазе у разним гранама индустрије, трговине, угоститељства, државне администрације итд. а сарађују и у разним видовима политичког, културног и јавног живота земље.

 

Припремила: Ивана Радојичић

Извор: “Документи данашњице” – Чиле, бр. 57, Љубомир Палигорић, Београд, 1963.


Comentarios

НЕМА КОМЕНТАРА