Бразил, континент на континенту

214

Бразил није земља – то је континент на континенту. Пети по величини, после Русије,
Кине, САД и Канаде, он је насељен у свом обалском појасу, док је унутрашњост готово
ненастањена и још неиспитана.
Целокупна његова површина је привредно корисна. Плодна земља, богати пашњаци,
шуме крцате индустријским дрветом а земљина утроба рудом.
То је потенцијално најбогатија земља на свету иако велики део њеног становништва
пати од недовољне ухрањености, босоноги и велики део њих је неписмено.
Иако први на свету по производњи кафе, други по производњи какаоа, трећи по
тропском воћу, четврти по дувану, у врху су по производњи памука, шећерне трске,
соје, риже – Бразил је ипак пољопривредно неразвијена земља.
Бразил је постојбина каучуковог дрвета. Али домаћа производња није покривала
потребе, те је Бразил увозио каучук из југоисточне Азије.
Бразил располаже најбогатијим налазиштима руде. Најважније руде које се експлоатишу су руде гвожђа, манган и боксит. По производњи руде гвожђа, Бразил је на четвртом месту у свету, после Русије, Кине и Аустралије.
Водени токови бразилских река крију у себи страховити хидроенергетски потенцијал који се процењује на око 80 милиона киловата.
Више од 300 врсти тврдог дрвета буја у шумама амазонског слива и више од стотину врста палми у тропском пределу – све још нетакнуто. А Бразил извози само меко дрво и пресађује из Аустралије еукалиптус.
У бразилским водама – мору, језерима и рекама – врви од риба – више од хиљаду врсти и у количинама које би подмириле бразилске потребе и преплавиле светско тржиште. Бразилци међутим,, увозе сардине и туњевину из Португалије.
У базенима Паране И Амазона крију се океани петролеја чија експлоатација једва да је начета, подмирујући свега трећину домаћих потреба.
Нови главни град Брзила – Бразилија – представља врхунац модерне архитектуре и урбанизма, а на свега сат времена лета од председничке палате, у непрегледном зеленом океану прашуме, индијанска племена живе у првобитној заједници. Небодери у Риу и Сао Паолу такмиче се са њујоршким, а на стотинак метара од њих, на обронцима Корковада, падине су прекривене јатаган-малама.

Рио, Сао Паоло Бело Хоризонте, Ресифе, велики центри бразилских држава, врве од пословних људи који су се преко ноћи обогатили, на све стране ничу небодери и палате, на периферијама градова стрче фабрички димњаци множећи се из дана у дан, док у исто време, на педесетак километара од ових жариста пословне активности, чами индијанско село чији полуцивилизовани становници живе још од сакупљања плодова и не помишљају да се лате мотике.
Све ове парадоксалне противуречности могу пружити веома једноставну црно-белу слику: огромне могућности на једној стани и на другој неопростиво мирење са заосталошћу.

Припремила: Ивана Радојичић

Извор: “Документи данашњице” год. II бр. 13 Богдан Песић “Јужна Америка” (издање “Седме
силе” – Београд 1962).


Comentarios