Home Путовања Путописи ПЕВАЈУ И ПЛЕШУ У РИТМУ „Вива Мексиkо! “

ПЕВАЈУ И ПЛЕШУ У РИТМУ „Вива Мексиkо! “

338

Мексиканци су вредни људи, великог срца. Топли и мили. Спремни на осмех и уступак. Да пруже руку и постану пријатељи. О Југославији знају доста, а о нама после те земље скоро ништа. Ракију, ипак, јасно повезују с нама, као ми њих с текилом.
Далек, а близак, велики, а доступан, другачији а исти, топао и отмен. То је Мексико.

„Вива Мексико“ данас одјекује у мексичким породицама! Прослављајући дан независности од шпанске колонијалне власти, Мексиканци се присећају 1821. када су стекли независност и, коначо, одабрали назив за своју државу и своје становнике – Мексико и Мексиканци. Ова имена настала су од шпанске речи „меkcиkо“ којом су колонизатори називали наватл језик становништва, затеченог у овом делу америчког континента. Мексико заправо Дан независности слави дан раније, очекајући 16. септембар као ми нову годину, уз празничну трпезу и с породицом.
Мексиканци, иначе, воле своју прошлост и радо причају о својој земљи. Причајте лепо о Мексику, тако отприлике гласи слоган који се може прочитати на билбордима на аутопуту Мексико Сити – Акапулко. И за чудо, није намењен туристима, јер они у оба мексичка града радије стижу авионима, него домачем становништву с намером подсећања како треба да се представља властита земља. Мексиканци то и чине, не само речима, већ и снажним усмерењем ка постепеном развоју који не „упада у очи“ и доноси просперитет за све шири круг становништва. Врло брзо сам се, боравећи у Мексику, уверила да оно што мислимо да „знамо“ о Мексику, а углавном не знамо много, треба заборавити. Зашто? Јер, већина тог „знања“ о овој земљи представља слику холивудских стереотипа о Мексику као земљи сиромаштва и земљи без много будућности. А то, једноставо, није тачно.


Векови мексичке историје и ново време за Мексико
Окружен Пацифичким и Атлантским океаном, Мексико је заправо развијена индустријска земља с великим залихама нафте, сребра, олова, живе и цинка. С великим дивом за леђима – САД, малом и младом државом Белизе, те државом Гватамалом, својом некадашњом територијом, Мексико као једна од три државе Северне Америке, мудро развија сарадњу са својим суседима, често прећутно прелазећи преко свега што може додатно да оптерети неуређене ствари из прошлости. Ова велика земља тек у новије време и, са великом мером опреза, отвара врата историје коју је потиснула у свет архива и колективног сећања. Савремени Мексико данас у већој мери отвара мноштво својих археолошких и геолошких локалитета из доба предшпанске колонизације. „У долини Мексико Ситија сматра се да постоји преко 1000 локалитета из доба Астека, Маја, Инка, а само је неколицина истражена и уређена“, каже нам сињор Пако, занимљив становник Циудад де Мéксика, како Мексиканци заправо зову свој главни град, смештен на преко 2200 метара надморске висине, у вештачки исушеној долини вода. Једна од ових туристичких локалитета на коју су Мексикаци врло поносни су ископине астечке цивилизације у историјском центру Мексико Ситија, у непосредној близини Саборне цркве и трга Зоцоло, за којег Мексикаци тврде да је највећи на свету. Гугл каже, други највећи на свету. Први или други, потпуно је свеједно. Он је диван, префињен, окружен барокним зградама из шпанског и француског времена. У главни град 32 федералне државе Мексика, у Мексико Сити, дневно уђе још хиљаду нових становника, па се верује да у њему живи сваки шести становник земље, односно преко 20 милиона људи.
Векови мексичке историје представљени су у Антрополошком музеју у Мексику Ситију, једној од најважнијих туристичких и културних атракција града. Овај музеј, према обиму поставке, начину представљања, квалитету експоната и с музејским уређеним простором уопште, многи сматрају једним од најбољих антрополошких музеја света. У овом музеју најатрактивији експонат представља 25 тона тежак камени „сат-календар“, по коме је астечка цивилизација нарочито позната. У централном делу Атрополошког музеја, дрво живота симболично обједињује више издвојених поставки из различитог времена њихових предака и подсећа на снагу обнове и трајања ове велике нације. Поносни на своју бурну прошлост, али и на оно што су постигли до данас, Мексиканци очекују још бољи живот за већину. Или, како сами кажу, праведнију расподелу националног богатства. Наду да је то могуће у јасно издиференцираним друштвеним слојевима Мексика, пружа нова политичка ситуација у овој земљи, настала након овогодишњих мајских избора и победе либералног представника Андреса Мануала Лопеза Обрадора… Новинар из Мексико Ситија, Јосé Јуан Де Áвила, верује да Мексико отвара врата новог доба и каже: „По први пут у стотину последњих година, Мексико се озбиљно нада бољој сутрашњици за сваког у подједнакој сразмери“. С господиом Де Áвила-ом причала сам и о мексичком новинарству, за које каже да је развијено и аналитичко. Причали смо и заврченим изборима у Мексику, о стању света у целини, о људској срећи и судбини. О овом последњем – јер нас је она спојила, неочекивао и „преко пријатеља“.

Јела сочна и мека – и за гурмане и пробирљивце
Милионски туристи Мексико гледају другим очима – љубопитиво. Они у Мексико долазе због добре хране, забаве, лепог времена и љубазних домаћина. Свега тога има у изобиљу, па туристи из Мексика одлазе да би се ускоро вратили. Мексико је стога једна од најпопуларнијих туристичких дестинација света. Храна у обичним кафеима је свежа комбинација меса, поврћа и тортиља. У екслузивним, то је величанствен збир укуса и аранжмана услужних конобара. Богата мексичка кухиња, иначе, под заштитом Унеска, одушевљава не само гурмане, већ и различите пробирљивце. У мексичке тортиље може да се стави све што срце пожели и неће бити грешке. Јела су сочна и мека, сервирана на, у европској цивилизацији необјашњиво запостављеној чипки. Храна јесте несвакидашњег укуса, али то је оно што се у Мексику и очекује. Пробни залогај лако постаје одабрани ручак, а још лакше се поново једе. Мексиканци ретко пију кафу. Радије, чај или воћне напитке. Само малобројни пуше, а судећи по чистоћи овог милионског града, Мексиканци не остављају смеће за собом. Или, боље чисте и више воле своје животно окружење.
Мексико Сити одише лепо и функционално уређеним парковима, широким алејама, цвећем на сваком кораку, фотанама, младима који на распусту раде и старијима који вас префињеним манирима поздрављају, уз обавезан смешак. „Буенас диас, буенас тардес, бон провецхо, грациас“, рећи су које се чују на сваком кораку. Старе музичке кутије предивног изгледа, виолине, гитаре, део су амбијента сваког трга. Пева се и плеше често. Радују се животу и журе на посао који воле и цене. Мексиканци су вредни људи, великог срца. Топли и мили. Спремни на осмех и уступак. Да пруже руку и постану пријатељи. О Југославији знају доста, а о нама после те земље скоро ништа. Ракију, ипак, јасно повезују с нама, као ми њих с текилом.
Мексико је земља о којој се може испричати много прича. Много различитих прича Јанусове природе. Другачија природа није за ову прицу, јер ми лепо причамо о Мексику. “Спајајући“ два америчка континента, Мексико поседује природу пролаза и снагу спајалице. Ова метафизичка природа део је мексичке стварности коју могу да осете душе које траже више од видљивог. Из ове перспективе гледајући, око 120-130 милиона Мексиканаца стрпљиво чека време преображаја – и на унутрашњем и на спољашњем плану. Они верују да је будућност њихово време. И зато певају и плешу у ритму „Вива Меxицо! “.

Татјана Тапавички Дуроњић