Home Вести Бивша Југославија ЈУ-МЕКС – МУЗИЧКИ ФЕНОМЕН КОЈИ ЈЕ ПРEПЛИВАО АТЛАНТИК

ЈУ-МЕКС – МУЗИЧКИ ФЕНОМЕН КОЈИ ЈЕ ПРEПЛИВАО АТЛАНТИК

201

„Ми имамос многос проблемос“, текст је једне од пјесама која се могла чути на балканским улицама.  Припадала је правцу званом Ју-Мекс, који је доминантно трајао у бившој СФРЈ скоро три деценије.

Почетком педестих година прошлог вијека, овај музички феномен очарао је земљу хиљадама километара далеко од своје отаџбине.

 У, тада још увијек, Југославији постојала је тежња за ширењем обима културног и медијског садржаја. Како идеолошка неслагања са Совјетским Савезом и Западом нису дозволила ширење у тим правцима, изабран је Мексико.

Приче о револуцији, неустрашивим војницима, поносном и страственом народу, сломљеним срцима, љубави и отаџбини лако су ушле у уши и срца југословена. И ето како је за трен далеки Мексико постао комшија Југославије.

Домаћи пјевачи, обучени као маријачи, пјевали су о Мама Хуанити, Гвадалахари, сомбреросима, класним борбама сељака и земљопосједника и револуцији. Тако су Никола Каровић, Славко Перовић, Љубомир Милић, Ана Милосављевић, Мирослава Мрђа, групе „ТиВиДи“, „Тенори“ и „Палома“ постали јунаци свога времена.

На овај, сад већ, заборављени феномен, труди се да нас подсјети словеначки писац Миха Мажини, који је скупљајући старе грамофонске плоче сазнао за феномен Ју-Мекса. На својој интеренет страници, говори  о историји, јунацима и животу ове музике на Балкану.

Уз мексичку музику, популарни су постали и мексички филмови које су домаћи извођачи гледали и по њиховим протагонистима кројили одијела за наступе. Слушајући шпански језик, записивали су текстове пјесама онако како су их чули.

Некад пјевајући на српском, некад на шпанском, али увијек у ритму Мексика, звијезде овог музичког правца успијешно су дијелили срећу и тугу, успомене и осјећања са југословенском публиком.

Марија Дуроњић