Мексико

238

Званично Сједињене Мексичке Државе (Estados Unidos Mexicanos), држава је у Северној Америци која граничи на северу са САД, на југоистоку са Гватемалом и Белизеом, на западу са Тихим океаном, а на истоку са Мексичким заливом и Карипским морем. Површина Мексика износи 1.972.550 km² и по томе је 13. држава у свету. 250px-MEX_orthographic.svgГлавни и највећи град Мексика је Мексико, а други већи градови су Екатепек де Морелос, Гвадалахара, Пуебла, Сијудад Хуарез, Тихуана, Монтереји Леон. Број становника Мексика према процени из 2012. износио је 113.910.608

У претколумбовском Мексико постојале су многе индијанске културе које су створиле напредне цивилизације као што суОлмеци, Толтеци, Теотивакан, Запотеци, Маје и Астеци. Шпанија је 1521. године покорила ову територију и организовала је уНову Шпанију. Мексико је стекао независност од Шпаније 1821. Период после стицања незавиности обележиле су привредне нестабилности, Америчко-мексички рат и територијални уступци САД, грађански рат, два царства и диктатура. Диктатура је 1910. године довела до Мексичке револуције, што је довело до доношења Устава из 1917. и успостављања данашњег политичког система.

zocalo-mexico-df1
Центар главног града Мексико, плаца Зокало

Према Светској туристичкој организацији, Мексико је главна туристичка дестинација у Латинској Америци и десета најпосећенија на свету. За ту посећеност највише су заслужне културне и природне локације које је Унеско сврстао као Светску баштину; има их 31, а по бројности Мексико је први на континенту и шести у свету. Према бруто домаћем производу, Мексико је четрнаеста глобална економија, а по паритету куповне моћи налази се на једанаестом месту у свету. Према извештају УН из 2011, мексички људски развојни индекс је био 0,770, те се Мексико нашао на 57. месту у свету. Међутим, расподела богатства је неуједначена, јер у земљи постоје крајеви са различитим људским развојним индексом; неки крајеви су високо развијени попут Немачке, а неки сиромашни као Бурунди. Такође, Мексико је једна од земаља са највећим климатским диверзитетом у свету, сматра се једном од 17 земаља света са мегадиверзитетом; у Мексику се налази 10—12% светске биолошке разноврсности, а такође је и дом за преко 12.000 ендемских врста.

Политички, Мексико је демократска, федерална република која се састоји од 32 државе, то јест од 31 државе и једног федералног округа. Седиште владе и синдиката налазе се у Мексико Ситију, чија територија је одређена као федерални округ.

Кухиња

Мексичка кухиња је позната по својим интензивним и разноврсним укусима, шареним декорацијама, као и разним зачинима. Већина данашње мексичке хране заснива се на традиционалним јелима претколумбовских цивилизација комбинованим са кулинарским трендовима које је су донели шпански досељеници.

Конкистадори су вероватно комбиновали своју храну, то јест пиринач, говедину, свињетину, пилетину, вино, бели лук и црни лук са аутохтоним америчким врстама у коју спадају кукуруз, парадајз, ванила, авокадо, гуава, папаја, ананас, љута паприка, пасуљ, бундева, слатки кромпир, кикирики и ћуретина. Мексичка храна се разликује од региона до региона због локалне климе и географије, етничких разлика међу староседеоцима, као и због различитог интензитета утицаја шпанске културе и кухиње.

Северни део Мексика познат је по производњи и јелима од говедине, козетине и нојетине, а посебно је познат по говеђим шницлама. Кухиња централног дела Мексика углавном је настала под утицајем остатка земље, али има и своја аутентична јела, као што су роштиљ, позоле, менудо, тамалес и карнитас. Југоисточни Мексико, са друге стране, познат је по свом пикантном поврћу и јелима на бази пилетине. На кухињу југоисточног Мексика доста је утицала карипска, с обзиром на њихов географски положај. Телетина је уобичајена у Јукатану, док се морски плодови обично припремају у државама које излазе на Тихи океан или Мексички залив, а један од најпознатијих рибљих специјалитета је веракрузана.

Доласком других светских кухиња, које су постале веома популарне у Мексику, припремају се и јела која су карактеристична за неку другу државу, али на мексички начин. На пример, суши у Мексику се често прави са разноврсним сосевима на основу манга или тамаринда, а врло често се служи уз мешавину соја соса и љутих папричица.

Најпознатија међународна призната мексичка јела су чоколада, такос, кесадиља, енчилада, бурито, тамале и моле сос. Позната регионална јела су моле поблано, чиле ен ногада (пуњене папричице у сосу од ораха са наром) и чалупа из Пуебле; козетина и мачака из Монтереја, кочинита пибил из Јукатана, тлајуда из Оаксаке, те многа друга јела попут роштиља, чилакилеса, бечких шницли (које се на шпанском зову миланесас), итд. 16. новембра 2010. године, мексичка кухиња је била проглашена за нематеријално културно наслеђе човечанства.

Културно наслеђе

Према информацијама из Националног института за антропологију и историју (шп. Instituto Nacional de Antropología e Historia), у децембру 2005. године било је 37.266 регистрованих археолошких локација у Мексику. Већина археолошких локација потиче из преколумбовског периода, али то није нужно, јер се археолошким налазиштом у Мексику сматра свака локација на којој су пронађени докази о људском деловању и постојању. На пример, у Монтереју, у савезној држави Нуево Леон, постоји музеј индустријске археологије. У Мексико Ситију, археолози су спасили остатке колонијалног манастира који се налазио на истом месту где се тренутно налази Палата лепих уметности. Као што је поменуто, постоји много локалитета које су настањивали праисторијски народи, хиљаде њих, иако нису сви отворени за јавност. Највише археолошких локација налази се на подручју где су некада живеле Маје, затим у централном Мексику, те у долини Оахака. Културном наслеђу Мексика припада и пињата, традиционална игра разбијања земљаног лонца или папирне вреће са слаткишима и играчкама.

Знаменитости

Мексички закон сматра историјским спомеником све што је изграђено између 16. и 19. века, односно, све од доласка, па до одласка шпанске колонијалне власти. Сва археолошка налазишта и историјски споменици сматрају се имовином мексичке нације, а чувају их Национални институт за антропологију и историју и Национални институт лепих уметности. Део тога су и комплекси историјских споменика у историјским језгрима градова, као што су Сантијаго де Керетаро, Мексико Сити, Пуебла де Сарагоса, Оахака и Сан Франсиско де Кампече, а сви се налазе на списку места Светске баштине. Поред ових познатих знаменитости, бројни објекти који се налазе широм земље део су каталога Националног института за антропологију и историју.

Остави твој коментар