Osvanuo je divan sunčan dan. Uskrs je pravoslavnih hrišćana, 6. April 1941.
Mnoge porodice se pripremaju za odlazak na Svetu Liturgiju, oblače se najlepša odela.
Nekoliko minuta pre 7 časova zavijanje sirena najavljuje vazdušnu opasnost. Samo posle nekoliko minuta nebom se prolamaju eksplozije protivavionskih granata, a zatim i buka avionskih motora iz nemačkih aviona.
Kada je iz Beograda stigla vest o prevratu 27. Marta 1941. Hitler je izdao naredbu o napadu na Jugoslaviju. Nemačko ratno vazduhoplovstvo je kao glavni zadatak dobilo da uzastopnim napadima razori grad Beograd. Operativnim planom “kaznena odmazda” predviđeno je ne samo bombardovanje vojnih objekata, već i mnogih izrazito civilnih institucija i skloništa iskopanih po beogradskim parkovima. Izuzeti su jedino veći industrijski objekti i mostovi, a razlog je bio njihovo korišćenje pod okupacijom.
Na aerodromima u Austriji, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, okupila se ratna avio flota, a većina posada ovih aviona imala je ratno iskustvo u prethodnim borbama iznad Španije, Poljske, Francuske, Velike Britanije i Severne Afrike.
Komandant te vazdušne flote bio je general pukovnik Aleksandar fon Ler, prijatelj Hermana Geringa i jedini nemački genaral pravoslavne vere.
Prvi napad, bez prethodne objave rata, potpuno iznenada za stanovništvo, izveli su obrušavajući bombarderi “Štuke”. Onda je sledio drugi, pa treći napad. 12. aprila grupa nemačkih vojnika puka “Velika Nemačka”, gumenim čamcem je prešla Savu i bez borbe,( jer je Beograd još 2. aprila bio proglašen za otvoren grad), ušla u Beograd i na zgradi Čehoslovačke ambasade u ulici Kralja Aleksandra ( Obrenovića), istakla nemačku zastavu.
Posebna meta “Štuka” bila su javna skloništa iskopana u parkovima neposredno pred rat. To su bili rovovi prekriveni dasakama i slojevima zemlje. Nemački piloti su znali tačno položaje tih skloništa i direktnim gađanjem, usmrćeno je nekoliko stotina beograđana. Stradali su vojni objekti, značajne zgrade, a najviše Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu. Gađana je po posebnom Hitlerovom naređenju razornim i zapaljivim bombama. Zgrada je potpuno izgorela zajedno sa 350 000 knjiga i 500 000 svezaka, kao i dokumenti izuzetne istorijske važnosti, rukopisi najstarijih pisaca iz 12.veka, izdanja srpskih štamparija 15- 17 veka, zbirka turskih dokumenata, itd.
Sredinom marta 1941. Ratnim planom “ P41” aktivirana je vazdušna i protiv-vazdušna odbrana Beograda. Istovremeno je izvršena mobilizacija Ratne mornarice, Rečne ratne flotile i Četničkih odreda Koste Pećanca.
Vojni ataše u Berlinu, pukovnik Vauhnik, je nekoliko dana ranije saznao i javio vreme nemačkog napada. Ambasador Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, bio je tada Ivo Andrić. Kada su u zoru 6.aprila prve formacije nemačkih aviona nadletale Frušku Goru, dat je nalog za poletanje naših lovaca koji su hrabro uletali u grupe nemačkih bombardera. Ispucavši i poslednji metak, oni su elisama svojih aviona sekli repove nemačkih bombardera i samožrtvujući sebe, obarali neprijatelja. U dvanaestodnevnom aprilskom ratu svoje živote na Oltar Otadžbine položilo je 137 letača i 576 vauduhoplovaca- neletača.
Tokom nemačkog bombardovanja, aprila 1941. poginulo je između 12 000 i 17 000 stanovnika Beograda.
BEOGRAD JE JEDINI GLAVNI GRAD U OKUPIRANOJ EVROPI KOJI JE, TOKOM II SVETSKOG RATA, TERORISTIČKI BOMBARDOVAN: PRVO OD NEPRIJATELjA NEMACA- APRILA 1941., A ZATIM OD SVOJIH RATNIH SAVEZNIKA ENGLESKE I AMERIKE, APRILA –SEPTEMBRA 1944.
16. je april 1944. Uskrs pravoslavnih hrišćana. Divan sunčan dan. Na ulicama, parkovima i u hramovima mnoštvo naroda. Mnoge porodice su već za trpezom. Stega okupatora je popustila, pa se i do hrane lakše dolazi. Sirene najavljuju ratnu opasnost. Naviknuti na česta preletanja savezničkih aviona ka Budimpešti, Bukureštu, građani ostaju na ulicama da bi posmatrali let svojih saveznika. Retki su koji odlaze u pripremljena skloništa…..a Beogradu se približava masa od 400 teških bombardera….komadi rasprsnutih granata padaju poput grada po ulicama I krovovima zgrada. Skoro se niko ne obazire na tu opsanost. Azurno nebo je prepuno crnih oblačića stvorenih eksplozijama granata…četvrta je godina okupacije a kraj očito nije daleko. Živeli naši Saveznici!
A onda se začuo stravičan zvuk bačenih bombi I serija detonacija. Grad sa oko 300 000 stanovnika, dobrim delom naseljen izbeglicama iz NDH, Slovenije i sa Kosova, napadnut je na dan Uskrsa, sa velike visine,” tehnikom tepiha”.
Procenjeno je da je oko 1500 bombi bačeno na Beograd. Oko 1200 leševa je izvađeno iz ruševina, a oko 1400 građana je bilo ranjeno. Ali broj poginulih je bio znatno veći. Najveći uspeh zabeležila je upravo nemačka propaganda. Jedinice Vemahta bile su angažovane na spasavanju zatrpanih građana, a skloništa u nemačkim kasarnama su bila otvorena za građanstvo.
“Bombarduju vas vaši Saveznici”, glasila je cinična poruka okupatora. Na umrlicama, pri sahrani velikog broja građana, pisalo je: “Oni se od Engleza nadahu slobodi Ne znajući da ih ta nada Pravo u smrt vodi”.
Među građanima se čula i doskočica: “Ako hoćeš da se sakriješ od engleskih aviona a ti lezi ispod nemačkih kamiona”.
Najgore je međutim, tek dolazilo…. 18. Maja oko 10 časova, oglasile su se sirene za uzbunu, ali su zvuci sirena zamrli u zaglušujućoj eksploziji bombi. Na svakih 100 metara kvadratnih, pala je po jedna bomba. Poginulo je 2800 građana… Početkom oktobra 1944. počela su dejstva avijacije Crvene Armije po širem području Beograda, kada su jurišni avioni “ Iljušin” raketama gađali nemačka vozila i ostale ciljeve.
Kada su neki naši stariji ljudi prvi put videli ruske lovačke aparate rekoše: “Pa ovo su naši IKA3”…Godinama kasnije se saznalo, da su članovi KPJ zaposleni u beogradskoj fabrici aviona “Rogoćarski” pred upad Geringovih oficira, pokupili sve planove našeg lovca “IKA 3” i dostavili ih svojem “hazjajinu”.
Beograd je u 20. veku pet puta razaran. 1914. od strane artiljerija Austro-Ugarske vojske.
1915. nemački feldmaršal Makenzen je sedam dana i noći neprekidno tukao Beograd topovima i haubicama najvećeg kalibra
1941. nemačko bombardovanje Beograda
1944. anglo-američka bombardovanja
1999. NATO bombardovanje imena “Milosrdni anđeo”
Očevidac bombardovanja Beograda 1941-1944. godine, koji živi u Torontu
(torontonovosti.com)
Bombardovali su i Kragujevac 1944 kad i Beograd a komunisti su rekli da su saveznici pogresno izveli akciju i da su nas pomesali sá Rumunijom
Moma
10/04/2012 at 10:43 am
Reply