Nevena Povrenović, PR produkcijske kuće ‘Intermedia Network’, bila je u urugvajskoj prestonici da pripremi snimanje drugog dela filmskog hita ‘Montevide, Bog te video’, ali nije propustila da proba specifični čaj i grilovanu govedinu, kao i da bude na večitom derbiju Penjarola i Nacionala, na istom onom stadionu gde je naša reprezentacija igrala pre osam decenija
Široka avenija koja se kilometrima krivudavo proteže uz obalu, velika, pomalo nemirna vodena površina sa leve strane i grad koji naslućujete sa desne strane. Svetlucanje sunčevih zraka na asfaltu, njihanje palmi na laganom vetru i poneki pecaroš na izdvojenom, kamenitom ostrvcetu prve su impresije o gradu na putu od aerodroma Karasko do centra Montevidea. Dovoljno da vam se već u prvom trenutku svidi grad u koji ste došli. Iza nas je 24 sata leta, osavili smo Beograd usred zime, i na drugoj smo Zemljinoj polulopti.
Fudbal
Na jug južne Amerike moje kolege i mene odveo je događaj koji se desio pre više od 80 godina – prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu na kojem je reprezentacija Jugoslavije osvojila treće mesto. U urugvajsku prestonicu otišli smo radi priprema za snimanje drugog dela filma ‘Montevideo, Bog te video’, koji govori o tom značajnom sportskom podvigu.
Boja
Prvo što sam zapazila, a što mi je bilo jako neobično, jeste braon boja Atlantskog okeana uz koji se proteže grad. Od ljubaznih domaćina usledilo je objašnjenje da jaka struja reke La Plate, koja se uliva u okean, u određenim danima prevlada nad strujom Atlantika, pa voda dobije izrazito braon boju.
Derbi
Zbog prirode posla zbog kojeg smo otišli u Montevideo obišli smo i videli veći deo tog predivnog grada, što prosečan turista za kratko vreme ne bi stigao da organizuje. Poseban utisak na mene je ostavila vožnja helikopetrom, jer videti taj prelepi grad iz vazduha izuzetan je doživljaj. Dah oduzima izgled čuvenog stadiona ‘Centenario’ na kome je odigrano Prvo svetsko prvenstvo u fudbalu 1930. Zapravo, odmah po dolasku priređeno nam je pravo iznenađenje. Počasni konzul naše zemlje u Urugvaju, gospodin Klišić, pozvao nas je na meč najvećih gradskih fudbalskih rivala Nacionala i Penjarola. Za ženu koja je dotad samo jednom bila na fudbalskoj utakmici, osećala sam se fantastično dok sam posmatrala, doduše iz lože, navijače suprotstavljenih klubova i osetila atmosferu velikog derbija.
Muzej
Vrlo upečatljiv utisak na mene je ostavio Muzej fudbala, koji se nalazi u okviru stadiona ‘Centenario’, a koji svedoči o svetskom prvenstvu održanom u tom gradu. Urugvajci su sa pravom ponosni na taj događaj, a moram reći da smo se i mi osetili ponosnim kada smo u muzeju videli i fotografiju naših reprezentativaca iz 1930. godine.
Mate
Urugvajci su nas brzo osvojili izuzetnom ljubaznošću i prijateljskim stavom. Ako vas Urugvajac ponudi pićem iz, za vas neobične posude, nemojte se začuditi, a nemojte ni odbiti taj gest prijateljstva, pogotovu ako volite ukus čaja. To je čuveni mate. Tradicionalno piće koje se pravi od trave mate koja raste u Urugvaju, i u okolnim zemljama – Argentini, Paragvaju i južnom delu Brazila. Mate ima ukus jakog čaja, poseban način pripreme i karakterističnu aparaturu iz koje se konzumira. Inače je prepoznatljivo piče za ovaj deo Južne Amerike i ljudi ga masovno piju na ulici i drugim javnim mestima. Shvatila sam da se ovde ljudi druže uz mate, kao mi uz kafu.
Ulica Jugoslavija
Zbog geografskog položaja Montevideo je nekada bio najveća prirodna luka. Najlepši pogled na današnju luku i ostatak grada pruža se sa brda Sero, nekoliko kilometara udaljenog od centra. Na tom uzvišenju nalazi se tvrđava iz doba španskih osvajanja, danas pretvorena u vojni muzej. Taj deo grada je početkom 20. veka bio industrijsko i radničko naselje, a ulice imaju naziv država, te je tako zanimljivo da jedna nosi ime Jugoslavije.
Scenografija
Veoma blizu luke nalazi se stari centar grada (Ciudad Vieja). To je istorijska zona sagrađena u različitim stilovima, a preovladava kolonijalna arhitektura. Gradili su ga uglavnom španski i italijanski majstori, a zbog kolonijalnog stila kažu da je Montevideo po izgledu najevropskiji grad u Južnoj Americi. Raznolikost stilova i živopisne zgrade koje su ostale nepromenje za nas su bili velika inspiracija, naročito kao filmska scenografija. Kada sam za trenutak zastala na jednoj od centralnih ulica i pogledala levo i desno, i sa obe strane u daljini ugledala vodenu površinu, shvatila sam kako je ovaj grad na izuzetnom položaju, u zagrljaju reke i okeana.
Aristokratski klub
U starom centru se nalazi nacionalni teatar ‘Solis’ i muzeji, kao što su Muzej romantizma ili Nacionalni istorijski muzej. Iz lavirinta ulica starog grada izašlo smo na prelep Trg Zabala, posvećenom osnivaču Montevidea. Placa de la Konstitusion je još jedan trg u tom delu grada, a na njemu se nalaze tezge sa suvenirima, dok je u centru romantična italijanska fontana sa bogatim detaljima. U njenoj pozadini su stara katedrala i zgrada nekadašnjeg aristokratskog urugvajskog kluba, koja pleni interesantnom spoljašnoču. Ona je nekad bila centar visokih društvenih krugova, a njena unutrašnjost je i danas elegantna.
Palata Salvo
Od pešačke zone starog grada, kad se prođe ispod luka, ostatka stare tvrđave, prostire se najpoznatiji i najveći trg u Montevideu – Placa de la Independensija. U njegovom centru, na platou, nalazi se spomenik nacionalnom heroju Hoseu Artigasi. Njegovi ostaci se nalaze u mauzoleju sagrađenom ispod platoa. Na trgu je zgrada nekadašnjeg sedišta vlade ‘Estevez Palace’. Na mene je najveći utisak ostavila prepoznatljiva građevina ‘Palacio Salvo’, koja mi je bila i najveća inspiracija za fotografisanje. Tvorac ove palate je italijanski arhitekta koji ju je posvetio porodici Salvo, po kojoj ona i nosi ime. Palata, koja na vrhu ima neobičnu veliku kupolu i nekoliko manjih sa strane, postala je prepoznatljiv simbol grada. Kada je bila izgrađena 1928. godine nosila je epitet najviše zgrade u Južnoj Americi. Kasnije je izgrađena njena replika u Buenos Ajresu.
Gaučosi
Od Trga Nezavisnosti proteže se glavna ulica u Montevideu, Avenija 18. jula. Deo oko ove avenije smatraju centrom grada, i u njoj vlada saobraćajna gužva. Prepuna je različitih prodavnica i na njoj ćete primetiti mešavinu starih i modernih zgrada. U ovoj aveniji se nalazi i Muzej gaučosa, u kojem su izloženi ručno rađeni predmeti lokalnih seljaka, poznatih kao gaučosi.
Merkado del Puerto je mesto koje će vam preporučiti kada ogladnite posle dugog pešačenja ulicama starog grada. Tradicionalni specijaliteti od goveđeg, jagnjećeg i svinjskog mesa spremljenog na roštilju, čak ni mene, koja nisam ljubitelj mesa, nisu ostavili ravnodušnom. Uživanje u mekom, klasično grilovanom mesu, nazvanom ‘parilla’, kompletirano je poznatim urugvajskim vinom ‘tannat’.
Kupanje
Urugvaj je zemlja tanga. Na dokovima Montevidea nastala je najpoznatija tango melodija na svetu, ‘La cumparsita’, čiji je tvorac Urugvajac Herardo Matos Rodrigez. To je ona prepoznatljiva pesma čija vam melodija odmah padne na pamet kad je reč o tangu. Mnogo mi svidelo što stanovnici Montevidea veliki deo slobodnog vremena provode na kilometrima dugoj obali. Tokom dana možete ih videti kako se šetaju duž obale, bave nekim sportom ili kupaju na nekoj od gradskih plaža. Postoji nekoliko zaliva od kojih su najpoznatija kupališta Ramirez i Pokitos, a u jedanom su usidrene prelepe jahte i jedrilice.
Plaža
Na sat i po vožnje od Montevidea nalazi se jedna od najpoznatijih i najlepših plaža u Južnoj Americi – Punta del Este. U letnjim mesecima Urugvajci, a i oni iz komšijskih zemalja kao što su Argentina ili Brazil, dolaze u ovo izuzetno popularno i pomalo mondensko letovalište. Sada znam da ću sledeći put, kada odemo na snimanje filma ‘Montevideo, Bog te video’, biti u prilici da osetim čari te nadaleko poznate plaže i uživam kupajući se na njoj.
(B92)