Home Путовања Путописи Colonia del Sacramento

Colonia del Sacramento

450

I kao po onoj čuvenoj – kada ste u Rimu … – s tim što je sada Buenos Aires u pitanju, radite što i ostali Portenjosi rade! Još ako se zadesite u gradu svežeg vazduha (o kome ni glasa ni priče) za sam dan Božića i imate snage za rano jutarnje ustajanje posle još jedne suludo ne prospavane letnje noći u ovom zaista turistički svetskom gradu, najjednostavnije je uskočiti u BuqueBus rapido hidrogliser i za “samo” sat vremena ste na drugoj obali Rio de la Plate (beše li to more ili je reka u pitanju?) i u drugoj državi. I dok mnogi produžavaju do mondenskog Punta del Este letovališta (bio, video, mnogo godina ranije) preporučujem celodnevni boravak u uspavanoj Colonia del Sacramento u Urugvaju.

Osnovano 1680. godine pod imenom Nova Colónia do Sacramento bilo je jedino portugalsko naselje na reci Rio de la Plata kada su španski konkvistadori počeli da koloniziraju ove krajeve. Godinama je Colonia del Sacramento bila luka za krijumčarenje roba svih vrsta uprkos strogo kontorlisanim merama nametnutim od strane španske vlasti. “Zahvaljujući” ovoj situaciji naselje je bilo naizmenično pod vlašću Portugalije i Španije, jedno vreme čak kontorlisano od strane Brazila, sve do 1825. godine kada je Urugvaj proglasio nezavisnost. Uticaj obe krune na razvoj ovog grada se najbolje može videti u istorijskoj četvrti Barrio Historico, pod zaštitom organizacije UNESCO – neregularan plan kamenom popločanih ulica izgradjen pod vlašću Portugalaca u kontrastu sa širokim, pravouglim ulicama i živopisno obojenim kućama od kojih su mnoge ukrašene keramičkim pločicama, za vreme španske vladavine.
Najjednostvniji način da se vidi ovaj stari deo grada kao i okoline je vespom koja se može iznajmiti za 20 dolara na celi dan. Kako je bio neradni božićni dan sve je bilo zatvoreno pa i svih sedam muzeja ostalo je dosta vremena za uživanje vožnjom uskim ulicama, penjanjem po zaštitnim zidom oko grada i sedenjem na jednoj od mnogih klupa duž reke.
Ulaz u stari deo grada je preko drvenog mosta i kroz gradska vrata Portón de Campo, direktno na glavni trg Plaza de Mayo. Centralni deo sa klupama u hladu okružen je ostacima Convento de San Francisco nekadašnjeg samostana (iz 1740 – 1760 godine). Okolne ulice popločane su kamenom i ostavljene u tom nekom davnom vremenu i prostoru. Mnoge su zatvorene za turiste a nekim se stiže do obale reke odakle puca pogled na horizont i gde imate mogućnost da potvrdite geografsku činjenicu da je Zemlja zaista okrugla! Ukoliko ste romantični Calle de los Suspiros, ulica Uzdaha je neizbežno turističko mesto odakle morate posmatrati zalazak Sunca!

Letnji, topli vetar dovoljno je jak te veliki talasi ne omogućavaju i uživanje plivanjem u reci. U isto vreme, na trgu je toliko mirno da se čak i tišina čuje koja se povremeno razbija raznim stranim jezicima turističkih vodiča! Nedaleko od gradskog muzeja je svetionik El Farro (1890-1910 godine) kao simbol Kolonije. Ispred Gradskog Muzeja se nalazi nekoliko zardjalih topova koji su odavno odslužili svoje. Na drugom trgu je i najstarija crkva u Urugvaju Iglesia Matriz koja datira iz 1695 – 99. godine. Restaurirana Casa Nacarello je primer portugalske kuće iz XVII veka. Tu je i Casa del Virrey Kuća potkralja koja je rekonstruisana na originalnim osnovama. Pojedinim kamenim ulicama dominiraju dobro očuvani stari američki automobili (slično Havani), dok iz jednog takvog “old-tajmera” izrasta čak i drvo!? Izgleda da je i ovde vreme potpuno stalo. Čini mi se da je na Mrtvoj Tisi življe nego u ovom delu Urugvaja! Ovako tipična Kolonija je pravi mali raj za opuštanje i beg iz uzavrelih glavnih gradova, Buenos Ajresa ili Montevidea.
Nedaleko od ovog starog dela grada, nalazi se i Plaza de toros de San Carlos stadion za koridu sagradjen u Maorskom stilu 1910. godine. Uprkos velikoj investiciji ovde je održano samo 8 borbi s bikovima pre nego li je ova vrsta “sporta” zakonom zabranjena 1912.godine.
Danas je turizam osnova prihoda tako da su mnogobrojne radnje, galerije i restorani na raspolaganju velikom broju turistia. Interesantno je da su cene mnogo više nego u Buenos Ajresu!?
Restoran “Dvoje vrata” je nekako izgledao kao najbolji izbor za ručak s obziorm da je i gužva bila najveća. Verovatno zbog (ne)iskustva ili neočekivanog velikog broja gostiju za vreme praznika ručak je mogao i duže trajati da nisam preuzeo inicijativu u svoje ruke direktno otivši u kuhinju naručivši kod kuvara svoje jelo i sam pripremio “dodatke” koji bi trebalo da idu kao prilog jelu!
Iako su istorija i arhitektura Kolonije ono što privlači mnoge posetioce, takdje su obližnje plaže meta mnogih. Moje orjentacione sposobnosti se nisu pokazale baš najboljim te umesto da odem na jug do popularne plaže Playa de Ferrando završio sam na plažama severno od grada, jedno pola sata vožnje vespom, u novo izgradjenom kompleksu savremenih porodičnih kuća. Ovo se pokazalo sasvim opravdano jer je popodnevna fiesta polako uzimala pod svoje. Za malobrojne turiste koji žele duži odmor i daleko od mnogo skupljeg i živog mondenskog Punta del Este na raspolaganju je nekoliko malih privatnih hotela, sobe sa noćenjem i doručkom, pa čak i Hotel Carmelo iz lanca “Four Seasons” hotela. Posle malog odmora na vetrovitom Suncu i finom ‘mekanom’ pesku, vespom sam obišao i noviji deo grada i glavni bulevar kojim dominira La Posada del Gobernador, sedište provincije Colonia.

I posle ovako usporeno provedenog dana u ovom, sada uspavanom naselju bogate istorijske i burne prošlosti, uskačem ponovo u hidrogliser i vraćam se u budućnost – Buenos Ajres koji se polako budi i ulazi u”normalno” stanje života posle još jednog prazničnog dana.
Branislav BataUnca Unkovic