Taman kada sam pomislio da smo se kao društvo raspali, da je
nestalo empatije, brige za bližnje, vrednoće, rada i poštenja,
desi mi se nešto predivno što mi je u potpusnosti vratilo veru
Srbiju i Srbe. Oduvek sam voleo da verujem i negde u dubini
duše sam znao, da naš narod nije u osnovi pokvaren i zao.
Pretpostavljao sam da su ogromnoj većini dobri i savesni
ljudi. Mediji su me je stalno opovrgavali i skoro da su uspeli
da me razuvere u toj mojoj veri.
Pre nekoliko dana sam bio na službenom putovanju po Valjevu i
okolini.
Idući iz Loznice preko Osečine prema Valjevu kolega mi je
predložio, kada smo prošli selo Pričeviće da naiđemo do jedne
vodenice – potočare u kojoj imaju pravog i dobrog integalnog
brašna mlevenog vodeničnim kamenom.
Prihvatio sam više iz znatiželje i neke nostalgije za
detinjstvom kada sam kao dete gledao kako je moj ujak mleo
žito u svojoj potočari.
Pored puta je bio putokaz “Vodenica”. Udaljena je od puta
nekih 50 metara.
Očekivao sam neku tzv. etno prodavnicu i neku ženu koja
prodaje etno proizvode, a zatekao sam Srbiju. Vodenica je bila
širom otvorena i u njoj nije bilo nikog. Nikog nije bilo ni u
vidokrugu. Pored ulaza je bilo par pisanih poruka da se ne
provejano žito neće mleti, da ako vodeničar nije u vodenici da
svoje žito ostavite na klupu i napišete broj telefona na koji
će vas zvati i na kraju, poruka da ko želi da kupi brašno može
sam da se posluži u vodenici jer je brasno već razmereno i
upakovano.
Kada se uđe u vodenicu sa desne strane su dva vodenična
kamena, koji trenutno nisu ništa mleli, sa drvenim levcima u
koje se sipa žito. Ispod poda se čuje hučanje potoka. Ispred
je stajala polica sa naslaganim kesama sa kukurznim i
pšeničnim integralnim brašnom na kojoj je pisala cena od 120
dinara po kesi od 2 kg.
Iznad polica sa brašnom, nalazila se jedna polica na kojoj se
nalazila knjiga utisaka i jedna kutija. Na toj polici i kutiji
su par lepih poruka o poverenju i časti. U kutiji, ispod
poklopca je bio gotov novac koji kupci ostavljaju kada tu nije
vodeničar. Uzeo sam četiri kese brašna, u kutiju ostavio novac
i uzeo kusur. Napisao sam par reči u knjigu utisaka. Malo smo
fotografisali po vodenici, utovarili smo brašno u automobil, i
još malo postojali ispred vodenice a da se niko nije pojavio
ni u vidokrugu.
Otišao sam sa osmehom na licu.
Evo i par fotografija. Ako vas ikad put nanese na put od
Valjeva prema Osečini, nešto pre sela Pričevići, naiđite u tu
vodenicu gde možete kupiti zdravu hranu za vaše telo i dobiti
zdravu hranu za vašu dušu.
Pozdrav,
Goran Tomić