Stravična ispovest bivšeg pripadnika OVK, koji je učestvovao u vađenju organa zarobljenim Srbima na Kosmetu: Zarobljenik je bio mršav, mlad, smeđe kose i isprebijan. Progovorio je na srpskom tek kada sam počeo da ga sečem. Ubili bi me da sam odbio da to učinim.
I POČEO je prvi rez. Otprilike iznad grkljana na prednjoj strani grudnog koša. D. mi je sve vreme pričao, a i tada je rekao: “Pazi da bude precizno!” Zatvorenik se, kada sam ga ubo prvi put da ga rasečem, jako mrdnuo i jako počeo da urla i da vrišti. Dozivao je Boga stravičnim kricima. Ja to nekada ne mogu da zaboravim. Sanjam to i zlo mi je od toga!
Ovako je, o stravičnim i krvavim klanjima srpskih zatvorenika zarad prodaje njihovih organa, svedočio bivši pripadnik OVK, sada zaštićeni svedok, u čiji iskaz su “Novosti” imale uvid. Pokajnik, koji je zajedno sa još nekoliko bojovnika terorističke OVK “prošao” dvonedeljnu “obuku” na plastičnoj lutki u jednoj od škola na severu Albanije, koju je takozvana Oslobodilačka vojska Kosova pretvorila u svoj logor.
U sobi su bila tri čoveka obučena kao doktori i još tri, četiri vojnika OVK u šarenim nemačkim uniformama:
- Onda je specijalac doveo jednog zatvorenika sa rukama vezanim na leđima – ispričao je svedok. – Zatvorenik je bio poluobučen. Imao je majicu iscepanu od batina, ne znam koje je boje. Ne sećam se. Dole je imao obične pantalone. Nije bio vojnik. Bio je sav modar. Dosta pretučen. Bio je Srbin. Ništa nije pričao. Kasnije, kada je počeo da vrišti i kuka, pričao je na srpskom, pa sam tako znao da je Srbin. Molio je da mu to ne radimo. Pominjao je Boga i da ima porodicu.
Dvojica čuvara su ga stavila na sto – tri spojene školske klupe. Pozvali su još dvojicu “iz vojne policije” da ga drže za noge. Međutim, doktor za koga svedok kaže da je bio mlađi, zaboravio je alat, pa je zarobljeni Srbin morao živ da se seče.
- Sećaš li se šta smo učili? To sad ovde treba da isprobaš – rekao mi je D. Tu, na licu mesta, oprali smo ruke nekim tečnostima. Ja, D. i onaj što su ga zvali doktor. A. nam je time polivao ruke. To smo uradili pre nego što sam uzeo skalpel. Nismo smeli ništa da pipamo pre nego što to uradimo. Dok smo prali ruke, D. je pričao kako je ova operacija mnogo važna, za jednu osobu koja mora pod hitno da se operiše pa će se zato izvaditi srce. Rekao je da je to za jednog važnog komandanta i ja sam u to poverovao. Mi nismo uopšte znali da se to radi u cilju kriminala, i da smo obučavani, ako nema vremena da stignu lekari ili nema lekara, da mi pružimo tu pomoć kod ranjavanja, ili da to radimo da se spasu komandanti.
Nakon što su svi oprali ruke, D. je uzeo još jednu gazu i litarsku flašu, kako kaže, debelog stakla, providne tečnosti, otvorio je i oprao grudni koš zatvorenika.
- Ja sam stajao sa desne strane zatvorenika, a D. mi je pokazivao po grudnom košu zatvorenika gde treba da sečem. Mene je uhvatila panika. Kada je video zatvoren skalpel, zarobljenik je počeo da vrišti, da kuka, da moli za život! Počeo je da se opire, ali su ga ovi jako držali. On je toliko pre toga bio prebijen da je bio slab. I kada su ga uveli, nije imao mnogo snage.
Kada je srpski mladić počeo još jače da viče i da se opire, pripadnik OVK, koji je u istrazi iz bezbednosnih razloga označen pseudonimom A, stavio mu je ruku preko usta. Svedok je, kako kaže, znao da je on sa Kosova, odakle ga je doveo A. Imao je, kaže, smeđu kosu i bio je mršav.
- Ja sam onda počo da se tresem. Baš da se tresem! Onda mi je D. ponovio: “Znaš šta smo učili? Šta ti je, što se bojiš?” Uhvatio me je za rame i rekao: “Ne paniči, nije to teško. Hajde, ovo se mora.” Da sam rekao da ne mogu ili da neću, to bi bilo neposlušnost komande – streljali bi me. To znam, jer su prethodno ubili dvojicu koja nisu htela to da rade, a jedan je ostao ranjen.
Svedok je, kako kaže, napravio rez “od gore”, od dušnika – grkljana do kraja rebara, tj. do početka stomaka. Tada je morao da stane, pošto je zarobljeni muškarac vikao od bolova i preklinjao za život: “Bože pomozi mi! Nemojte to da mi radite!”
- Krv je prskala jako. Svi smo bili uprskani od krvi. D. mi je onda rekao da stanem sa rezom. Kada sam to uradio, ispod je bila “plehura”, a to je opna. Onda mi je D. rekao da i to presečem, ruke su mu sve vreme bile na telu i u telu zatvorenika. Sve vreme je D. uporedo sa mnom bio sa rukama u zatvoreniku, i na zatvoreniku. Kada smo rasekli “plehuru”, rekao mi je da stavim prste pod kožu, a u tom trenutku je zatvorenik već gubio svest ili već možda i bio bez svesti.
D. mu je onda pokazao kako da napravi drugi rez koji je išao poprečno od prvog, kako bi mogao da se podigne grudni koš. Međutim, pošto je lekar zaboravio “ono za sečenje hrskavice”, rebra su morala da se preseku da bi se otvorilo telo, i da se, kako kaže svedok, “dođe do srca”.
- Uzeli smo nož od bajoneta. On se rasklopi i sklopi u makaze. Prethodno je preko njega bačen alkohol. Nož mi je sve vreme bio za pojasom, a ja sam inače sav bio krvav. Niko nije reagovao, da mi kaže da prvo operem ruke pa da diram bajonet. Nakon toga sam makazama bajoneta počeo da sečem. Zatvorenik se već duže vreme nije pomerao. Iako se nije pomerao, držali su ga sve vreme.
Prema svedočenju bivšeg pripadnika OVK, D. je napravio rezove na gornjem delu grudnog koša ispod vrata i otvorio grudni koš obema rukama. Rebra su presečena sa spoljne strane kako se srce ne bi oštetilo.
- Kada je D. uhvatio rukama za tu kost u sredini i podigao nagore suprotnu stranu koša sa rebrima, rekao mi je da treba da svežem krvne sudove iznad srca i da ostavim od tri do pet santimetara iznad toga.
Imali su najlon kao od udice za pecanje, što je već bilo pripremljeno u komadima, da ja podvežem i vežem čvorovima na po dva mesta na jednom krvnom sudu. Kada je D. podigao koš, onaj doktor je držao rukama ispod srca, gurnuo ruke unutra i podigao ga. To je mnogo teško da se izvede i ubaci najlon za podvezivanje i čvorovanje. Ja sam potom najgori deo uradio. Rukama sam izvadio srce. Bilo mi je jako gadno i teško to što sam uradio – ispričao je čovek koji je priznao stravičan zločin, a koji je sada svedok saradnik.
* * * * * * * * * * * * * * * *
JURI LAS, PORTPAROL SPECIJALNOG ISTRAŽNOG TIMA EVROPSKE UNIJE
NE MOŽEMO BRŽE DA VODIMO ISTRAGU
PARIZ – OD STALNOG DOPISNIKA
BRISEL, zbog tajnosti istrage, ne želi da komentariše činjenicu da Tužilaštvo za ratne zločine ima svedoka koji je učestvovao u uzimanju organa Srba sa Kosova krajem devedesetih godina. EU istovremeno ističe da njihova istraga – napreduje.
- Naš stav i politika su da ne dajemo informacije o stepenu napretka istrage, da ne komentarišemo i ne otkrivamo operativne podatke. Prioritet nam je da ne govorimo o tome šta smo pronašli, s kim smo razgovarali ili nismo. U suprotnom, to bi moglo da ima negativne posledice na rezultate istrage – istakao je u ponedeljak u izjavi za “Novosti” portparol Specijalnog istražnog tima EU Juri Las.
Las, međutim, smatra da se istraga kreće u dobrom pravcu.
- Moj utisak je da dobro napredujemo. To je veoma kompleksna istraga, multinacionalnog karaktera. Istražujemo nešto što se dogodilo pre 12, 13 godina, što je komplikovano i za šta će biti potrebno vremena. Ono što u ovom trenutku možemo da kažemo je da nastavljamo da radimo, da tražimo i analiziramo informacije, da vršimo sopstvenu istragu i da razgovaramo s ljudima koji su za nju relevantni.
Na primedbe da se istraga sprovodi sporo, portparol istražnog tima odgovara da je još rano očekivati rezultate i da treba biti strpljiv.
- Treba raditi temeljno, i zato ne treba ići brže nego što možemo – poručio je Las. (G. ČVOROVIĆ)
* * * * * * * * * * * * * * * *
TUŽILAC ZA RATNE ZLOČINE VLADIMIR VUKČEVIĆ OTKRIVA ZA “NOVOSTI”
NAŠ SVEDOK UČESTVOVAO U ZLOČINU!
POSLE brojnih sumnji i svedočenja da su se na severu Albanije odigravali krvavi i brutalni zločini nad otetim Srbima – mladim i jakim, tužilaštvo za ratne zločine ima neposrednog svedoka, bivšeg pripadnika OVK koji detaljno opisuje operacije, svedoči o kricima i ubijanju žrtava.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, u ekskluzivnom intervjuu za “Novosti”, objašnjava kako je tužilaštvo došlo do ovog svedoka.
- Naša želja je da on bude potpuno zaštićen, i na tome smo radili veoma dugo. Sada kada je siguran, zahvaljujući Direkciji MUP-a i Jedinici za zaštitu, u mogućnosti smo da uđemo u narednu procesnu fazu. I, ono što smo obećali, ispunili smo.
* S obzirom na to da je učestvovao u transportu srca ubijenog zarobljenika, do koga sve njegovo svedočenje vodi -organizatora, neposrednih ubica, naručilaca?
- Dobili smo takvu vrstu podataka, ali u interesu istrage to ne mogu da podelim sa vama. Nama je cilj da oni koji mogu da dopru do neposrednih izvršilaca i organizatora izvrše proveru njegovih navoda. Želimo da pružimo priliku međunarodnim istražnim timovima da dođu i da istraže ovo do kraja.
* Kome je i gde otišlo izvađeno srce?
- U konkretnom slučaju srce je, po njegovim navodima, otišlo u Tursku. To se poklapa i sa istragom Unmika iz 2005.godine. Ko je dobio ovo srce ne znam, ali znam da je intervencija morala da bude unapred pripremljena.
* Da li je govorio samo o jednoj žrtvi ili o više njih?
- Govori o više žrtava i o svom neposrednom učešću u jednoj hirurškoj intervenciji.
* Kažete da ste proveravali svedoka više od godinu dana. Kako ste uspeli da ga sačuvate živog, s obzirom na sve ono što se događalo u haškim predmetima? I obzirom na to da se kao jedan od organizatora ovih najstrašnijih zločina pominje Hašim Tači?
- To nam je bilo najvažnije: obezbediti svedoka i njemu bliske ljude. Ja nisam i neću pominjati nijedno ime u fazi istrage i ne želim da pravim politizaciju ovog predmeta.
* Da li je, možda, svedok dobijao neke pretnje?
- Više puta mu je bio ugrožen život. Od kada smo mi sa njim u kontaktu, bezbedan je.
* Šta vas je ubedilo da govori istinu?
- Precizni navodi, detalji, a na kraju provere svega onoga što je rekao. Mesto gde se nalazio, o radnjama u kojima je učestvovao. Proverili smo njegove navode sa istorijskog, procesnog, geografskog, medicinskog i poligrafskog aspekta.
* Kada ste ga pitali zbog čega želi da svedoči – šta vam je odgovorio?
- Rekao je da to radi iz straha za sopstveni život, da se ovako oseća sigurnijim. Smatra da je to najispravnije za njega.
* Pretpostavljam da ste već imali vruć razgovor sa tužiocem Specijalnog tima EU Klintom Vilijamsom. Kako je reagovao kada ste mu rekli za svedoka?
- Mi smo spremni da njegovom timu prepustimo da provere sve navode svedoka. Naš je prvenstveni cilj da se ovo saznanje ne zataška, a da se izjava ne politizuje niti koristi u bilo koje druge svrhe osim istine i pravde. Čudno je da nijedan ratni zločin nad Srbima na Kosovu i Metohiji do danas nije raščišćen niti je iko dobio adekvatnu kaznu.
* Da li svedok sada prelazi u njegovu nadležnost?
- Ne, ali će i on i svi drugi tužioci moći da mu pristupe i da provere njegove navode i da na način predviđen našim zakonom, uzmu od njega izjavu. On ima mandat Evropske unije, koja ga je i postavila za šefa Specijalnog istražnog tima, a mi to uvažavamo s obzirom na dobru saradnju sa Euleksom u predmetima ratnih zločina. Mi smo spremni na saradnju sa svima onima kojima je stalo do istine.
* Nezvanično, svedok govori o operacijama u logoru “Kuks”, ali ne i o “žutoj kući”. Da li to znači da istraga ide u nekoliko smerova?
- Njegova izjava je vredna zbog toga što opisuje medicinsku proceduru vađenja organa zarobljenicima u improvizovanoj klinici na severu Albanije. To je karika koja je nedostajala u ovoj istrazi. Siguran sam da će biti napada na nas, pokušaja diskreditacije svedoka, ali to je nešto na šta smo spremni.
ISTINA O OVK NA VIDELO*
Hašim Tači je sumnje koje već duže vreme iznosite u pogledu ovih zločina nazivao izmišljotinama. Kako mu sada odgovarate?
- Politika je jedno, zločin nešto drugo. Otvorena pitanja, kao što su zločini iz prošlosti, samo zajednički možemo rešavati. OVK je dugo u očima međunarodne zajednice bila viđena kao strana u sukobu koja se bori “za pravedne i humanitarne ciljeve” pa sada teško izlaze na videlo detalji o brutalnim ratnim zločinima koje su počinili. Zbog svega toga i danas postoji jak otpor prema čitavoj temi i prihvatanju činjenica i dokaza za istinu. To je uvek najlakši i oproban metod diskreditacije svedoka i devalvacije njihovih iskaza. Naš motiv nije politika, mi se zalažemo za razgovore, svaku vrstu postizanja političkih rešenja i za pomirenje. Istina međutim, ne sme da ostane zataškana.