Etno-turizam, povrtarstvo i stari zanati – uspesi preduzetnica

Zahvaljujući dobrim idejama i podršci Uprave za rodnu ravnopravnost nekoliko žena napravilo dobar biznis.
Kada su Dragan i Ružica Knežević odlučili da se vrate na imanje pradedova i restauriraju četiri kuće koje su podignute pre dva veka u selu Latkovac kod Aleksandrovca, njihove tri kćerke koje su se školovale u Beogradu nisu imale nikakvu dilemu da li treba da pomognu roditeljima da odsanjaju taj san. Sa diplomama psihologa, defektologa i arheologa, Ana, Tanja i Sanja vratile su se iz prestonice i svu svoju energiju i maštovitost usmerile ka restauraciji kuća koje su zarasle u zaborav, korov i mahovinu.

– Radovi na restauraciji kuća počeli su u septembru 2006. godine i bili završeni 8. jula 2009 godine, a već narednog dana grupa turista iz Danske je došla i otvorila sezonu etno-turizma i lepih manifestacija u etno-selu Latkovac, koje se nalazi u prvom komšiluku Aleksandrovačke župe. Svake sledeće godine povećavao se broj turista, ponudili smo brojne aktivnosti – radionice u kojima se oni obučavaju starim zanatima i uče kako se pravi zimnica, posetu vinarijama i manastirima i brojne muzičke festivale. U junu organizujemo festival za mališane na kojem deca pevaju srpske izvorne pesme, u avgustu naši muzički umetnici organizuju master klas za studente i na kome su gostovali i Edin Karamazov i Ljubiša Jovanović, a u septembru Festival srpske izvorne muzike, na kome su gostovali Bora Dugić i Boki Milošević. U adaptaciju i restauraciju kuća, u kojima se sada nalazi devet soba sa 25 kreveta, moji roditelji su uložili 13,5 miliona dinara, a oživljavanje etno-sela Latkovac finansijski su pomogli i Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike – priča Sanja Knežević (30).

A na drugom kraju Srbije, zahvaljujući donaciji Uprave za rodnu ravnopravnost, direktorka nevladine organizacije „Damad” Zibija Šarenkapić (59) iz Novog Pazara rešila je egzistenciju deset samohranih majki koje žive u seoskim domaćinstvima – donirala im je plastenike u kojima gaje povrće i organizovala mini-kurs iz povrtarstva kako bi pomogla ženama da prehrane svoje porodicu.

– Uz pomoć inženjera za povrtarstvo, žene smo naučili kako se gaji povrće u plastenicima i kako da usev ne propadne ako ima viška vlage ili sunca. Potom smo obezbedili montažu i postavljanje deset plastenika na njihovim imanjima, gde one sada proizvode povrće – paradajz, papriku i boraniju za potrebe svog domaćinstva, a višak svojih proizvoda prodaju restoranima u Novom pazaru – kaže Zibija Šarenkapić.
Donacija Uprave za rodnu ravnopravnost omogućila je i Dragani Vlašković (32), izvršnoj direktorki Foruma mladih sa invaliditetom iz Trstenika, da obuči žene iz marginalizovanih grupa veštinama tkanja, pletenja i veza.

– Projekat je počeo 1. februara i trajao je do 1. avgusta – za to vreme je 25 žena prošlo kroz ovu umetničku edukaciju i veliki broj njih je svoje unikatne ručne radove – ogrtače, šalove, krpare i male tepiheprodao našim ljudima iz dijaspore koji su za vreme letnjeg raspusta došli u Srbiju. U narednom periodu planirano je da 40 žena bude uključeno u ove umetničke radionice – priča Dragana Vlašković.

Predstavnik Uprave za rodnu ravnopravnost Marko Kulić kaže da je ova uprava u saradnji sa Kraljevinom Švedske u poslednjih godinu dana finansirala 19 projekata usmerenih ka ekonomskom osnaživanju žena u lokalnim sredinama.

K. Đorđević