Kako je Brazil postao “šesta sila”?

U vreme kada njegova zemlja proslavlja nacinalni praznik, sećajući se 1822. godine, proglašenja nezavisnosti od Portugalije, ambasador Brazila u Srbiji Alešandre Ador Neto objašnjava kako je “zemlja sa budućnošću” postala “svetsko ekonomsko čudo”.

“Društveni proizvod od 2.700 milijardi dolara, kada se podeli na 195 miliona stanovnika, daje prihod po glavi od preko 13.000 dolara godišnje. Ako se koriste kriterijumi UN, i ima u vidu da se dolar u Brazilu kupuje, i vredi više nego u Norveškoj, Japanu ili Nemačkoj, to bi bilo oko 18.000 dolara po glavi. Kako se došlo do ovoga? Najpre, Brazil je velika zemlja, bogata resursima, mineralima, imamo dobru zemlju, vode, rečju, to je akumulacija faktora” – kaže on.

To je, međutim, tek preduslov za razvoj Brazila, jedne od pet zemalja koja je brzo rasla po BDP u 20. veku, posebno zahvaljujući kontroli inflacije. Ekonomsko “čudo”, ipak, nije stvoreno preko noći. Bio je to dug i težak proces.

“Vlada Žuselina Kubičeka krajem pedesetih je ne samo modernizovala Brazil i stvorila novu prestonicu Braziliju, već je razvila i industriju. Ali, inflacija je počela da raste, što je postao jedan od razloga za državni udar. Inflacija je potom delimično ukroćena, ali je sve opet zaustavljeno naftnom krizom 1973, 1979. godine i dužničkom krizom osamdesetih godina”, kaže ambasador.

Prva naftna kriza je podigla cene nafte, sa tri na 12 dolara a Brazil je uvozio dve trećine svojih potreba nafte. To je donelo ogromne rizike, ali za Brazil je to ujedno bila i prilika za konzervativnog predsednika Ernesta Gajzela koji je stvorio aleternativne energetske programe.

“Najčuveniji je bio “program za alkohol” koji je dao podsticaj uzgajivačima šećerne trske i industriji uopšte. Onda je konstruisan motor koji je radio na alkohol i dao Brazilu značajnu stratešku prednost. Brazilska ekonomija je modernizovana. Nacionalna banka je kupovala deonica brazilskih kompanija kako bi one finansijski ojačale. Stvoren je nukleus sistema velikih preduzeća u zemlji. Bio je to decenijski proces”, ističe Ador Neto.

Osamdesetih godina Brazil je ponovo zapao u inflaciju, i nekoliko planova za njeno zauzdavanje nije uspelo. Na kraju, jula 1994. godine plan za kontrolu inflacije je urodio plodom i do danas je ona pod kontrolom.

Kraj inflacije je toliko oduševio Brazilce, dodaje ambasador, da je Kardozova vlada osvojila dva mandata. Brazil je federacija sa 27 jedinica i većina državnih banaka u njima je disciplinovana.Sačinjen je i zakon o “fiskalnoj odgovornosti” prema kome gradonačelnici i guverneri mogu da budu zakonski gonjeni ako ne poštuju pravila.

Kao možda najvažniji deo brazilskog ekonomskog čuda ambasador ističe politiku subvencija za najsiromašnije.

“Danas u Brazilu imate 50 miliona ljudi, dakle četvrtinu stanovništva, koja svakog meseca prima subvencije. One ih čine učesnicima u modernoj tržišnoj ekonomiji. Postoje stroga pravila za primanje subvencija koje do korisnika stižu elektronskim putem, čime se izbegava lokalna korupcija“, podvlači ambasador.

To još ne znači da je sve u Brazilu sređeno. Predsednik Dilma Rusef je napravila plan za naredni deceniju, za izgradnju 8.000 kilometara železničkih pruga i 10.000 kilometara puteva. Naruku Brazilu, međutim, ide i njegov položaj.

“Brazil nikada nije zavisio samo od jednog tržišta. U prošlosti su glavni bili SAD, EU, Latinska Amerika, sada se pridružuju Kina i Indija. Ako je kriza u Evropi, Brazil nije preterano na udaru, jer ima alternativu”.

Brazilsko “čudo” menja odnose i sa drugim silama.

“Kada se razmišlja o reformi Saveta bezbednosti UN, MMF i Svetske banke, Brazil ima lične ambicije i zahteve, jer smatramo da je zemlja dovoljno značajna. Struktura Saveta bezbednosti je stvorena na odnosima posle Drugog svetskog rata. Tada su UN brojale šezedesetak zemalja, danas 194. Zašto zadržati ovih pet zemalja kao stalne članice SB UN, i to sa pravom veta? Brazil smatra da treba da postane stalna članica SB UN, jer ima težinu i reprezentativnost. Sada treba da bude najmanje 10 ili 12 stalnih članica SB UN”.

“Isto važi za MMF, ili Svetsku banku, gde bi trebalo da Brazil, Kina, Indija budu drugačije predstavljene, jer imaju mnogo veći procenat BDP nego pre 50 godina. Danas G 20 imaju veću reprezentativnost nego G 8. Jer, iz tela koje kreira ekonomsku politike ne mogu da se isključe Indija, Kina, Brazil, Meksiko, Nigerija, Pakistan… Sve mora da se izmeni“, kaže on.

Da li zemlje BRIKS – Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika – doprinose pritisku za promenama?

- U zemljama BRIKS živi više od tri milijarde ljudi. Zašto onda treba da imamo evro ili dolar da bismo razvijali međunarodnu trgovinu? Zar ne bi ove zemlje mogle da stvore valutu za međusobnu trgovinu? To pokazuje potencijal za ostanak izvan kontrole ovog mehanizma. Naša politika je jačanje multilateralnog mehanizma politike i moći – zaključuje ambasador Ador Neto.

BRAZILCI POZITIVNO MISLE O SRBIJI

Brazilska ambasada bila je jedna od retkih koja od marta do maja 1999. godine, kada je Beograd bombardovan, nije zatvorila vrata. Ambasador Ador Neto to naziva “pravim izrazom solidarnosti”:

“Brazilci pozitivno misle o Srbiji, Dejan Petković je izuzetno popularan, ali poznavanje sa obe strane je površno. Mnogi me u Brazilu pitaju: “Da li se tamo situacija smirila?”

“Planiramo da ove godine delegacija srpskih biznismena ode u posetu Brazilu, a nemravamo i da dovedemo građevinske firme iz Brazila u Srbiju”.

“Brazil je posebno zainteresovan za infrastrukturu i saradnju u oblasti agroindustrije. Postoje dobre prilike i da se poluproizvodi iz Brazila finalizuju u Srbiji i prodaju u regionu, i šire. Poznato nam je da Srbija ima dogovore o slobodnoj trgovini sa Turskom, Rusijom, Belorusijom…”

Na pitanje da li ima posla za Srbe u Brazilu, Neto odgovara:

“Imamo Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. godine, u 12 gradova. Slede Olimpijske igre 2016. godine, i do tada treba da modernizujemo transportnu infrastrukturu i hotele. To bi mogla da bude prilika za srpske kompanije da se nadmeću za posao u Brazilu”.

(b92)